Мотлијева кобна минус фаза

Здрав разум налаже да долазак играча у екипу представља појачање, међутим – Џонатан Мотли потврдио је у прва два кола Евролиге супротно! После друге најслабије партије у историји такмичења, Американац је синоћ у Београдској арени у очима статистике био бољи, не и присутних. За 16 минута створио је бесконачно тежак баласт, приморао саиграче да константно јуре заостатак против Хапоела и минус фазом највише допринео поразу црвено-белих (80:81), другом узастопном код куће. Резултат, на прву, говори да се догодила неизвесна битка, али – гост је сигурно одржавао предност током читаве утакмице и опустио се тачно колико је смео у финишу. Иако се виђено тешко заборавља, изабраници Ибона Навара нису имали другу опцију него да се одмах по одласку из Блока 25 усмере на сутрашњи (20) дуел са Ефесом на истом месту.

Димитрис Итудис са стручним штабом се темељено, кроз анализу претходног сусрета Црвене звезде, припремио за јучерашњи и већ у првом нападу таргетирао Џонатана Мотлија. Американац је после обичног „пик-ен-рола” губио чувара, у нападу га је изузетно мучила страна помоћи и представљао је минус на терену. Уопште се није спуштао у став, деловао је тромо, стога је малобројне зачудило што је домаћин примио чак 15 поена за четири минута! Будући да центар време проведено на паркету није искористио ни да забележи скок, Ибон Наваро је муњевито реаговао и прву измену искористио да убаци Ебуку Изундуа.

Али, стање на семафору је остало исто; потентни Хапоел је зграбио шансу, размахао се и уз помоћ основног кошаркашког алата – воље, црвено-беле у раљама недаћа мучио и офанзивним ухваћеним лоптама. Да Тајсон Картер и Џеред Батлер нису били посебно инспирани, то јест сигурни у изолацијама, писало би се о катаклизмичној стартној деоници (18:28).

Концепт игре стручног штаба екипе са Малог Калемегдана упућивао је да ће други квартал да почне Огњен Добрић и управо је репрезентативац Србије „запалио” дворану. При првом контакту са лоптом погодио је тројку, унео енергију међу саиграче, док је повратак Криса Џонса допринео неизвесности. Питала се већина због чега је тренер Наваро поново прибегао шаблонском систему измена и држао на терену дуго Ника Вајлер Беба, кад се очигледно видело да боља форма краси 33-годишњака. О познавању дојучерашњих саиграча није било потребно ни расправљати. Ипак, ни организатор игре се није показао као чаробњак, меланхолочно су изгледали многи у Звезди и двоцифрени заостатак на полувремену је био логичан след догађаја.

Уместо да се одлучујућем делу битке приступи мирније и са више фокуса, увукла се нервоза у састав и Хапоел је по питању сталожености и мудрости изгледао као старији брат. Паметно је користио предности и без икакве промене плана игра гледао техничку Ибона Навара, примедбе ривала, срљање у појединим тренуцима, катастрофално стање Мотлија...

Рана навијача, болна, досољена је у финалној четвртини, кад су Тајсон Картер и Џеред Батлер завршили шест напада заредом далекометним шутевима, читај – показали да идеја у нападу не постоји. Састав из Тел Авива је сигурно одржавао предност на граници коте 10, док је Василије Мицић са два хица ван линије 6,75 ставио тачку. Премда се тим са Малог Калемегдана у финалним моментима вратио, праве драме није било. Баласт с почетка се показао невероватно тешким.