Новембарска револуција или привид бољитка?

Навијачи Партизана Памтиће до краја живота новембар 2025, препричаваће деци и унуцима реперкусије оставке Жељка Обрадовића и са неутралне тачке гледишта, због чињенице да време лечи, сагледаће низ одјека или последица, обухваћених у питању: револуција или привид бољитка? Тренутно, тачан одговор не може да се пружи – емоције су на врхунцу због повратка тренерског аса, синоћње утакмице Партизана и Панатинаикоса у Београдској арени (Зелени славили са 72:55), али – анализа може да ублажи горућу тему црно-белог плебса и помогне клубу да настави живот без великана, прохода. Чинило се да је гигант из Хумске стидљиво и потрчао, али – лавина коментара и недоумица су показали да и даље постоји много отворених тема, баласта.

Првенствено, да ли је одлазак Обрадовића помогао/одмогао на пољу резултата? Уколико се посматра крај прошле сезоне, ништа се није променило, уз напомену да су Ђоану Пењароји биле везане руке са лимитираним и посвађаним саставом. Није освојена ниједна титула, публика је гледала катастрофе против Жалгириса (68:109), Виртуса (68:86), Макабија (87:112), Монака (84:101), Олимпијакоса (66:104), громогласно се препирала са већином доскорашњих миљеника и домаћим играчима створила неиздржив притисак, странцима сијасет разлога да се спакују и напусте престоницу Србије – што је можда и најпозитивнији ефекат. Уједно, знатно измењени састав Парног ваљка шокантно је изгубио од Меге у Купу „Радивоја Кораћа” (58:80), трофејни пут у Кошаркашкој лиги Србије прекинуо је ФМП у полуфиналу (79:92), док се у финалу АБА лиге Дубаи показао непремостивом препреком. Што се тиче садашње сезоне, рачуни ће, наравно, да се своде у априлу и мају и тренутно може само да се константује да је Шпанац донекле вратио оптимизам јавности и изабраницима усадио одређени осећај одговорности.

Важан аспект Обрадовићеве епизоде у Хумској била је и чувена „А” лиценца Евролиге, то јест десетогодишња гаранција Партизану да ће да буде део елите. Иако су протекле недеље фаворизовале црно-беле, приде се сматрало да не постоји опција да такмичење Старог континента изостави тим из Хумске, брине чињеница да се у целокупну причу умешао, никад интезивније, НБА, као и пројекти машинерије преко Атлантика – колективи из Рима. Састанак акционара на језеру Комо није обрадовао присталице вечитих, коначна одлука се чека, међутим – из угла Ваљка је јасно као дан да би у преговорима били боље позиционирани са Жељком на челу пројекта. Утицај најтрофејнијег стратега је немерљив, видело се кроз напрасни повратак у лигу 2022. и поред моћи познанстава – Чачанин је пружао и финансијску добробит. Није тајна да челници морају да пронађу више десетина милиона евра да би платили улазак у друштво и извесно би новац лакше проследили да је у Хумској 66-годишњак. У ери Обрадовића Арена је константно била дупке пуна, цене улазница повећавале су се драстично без претераног негодовања, чак су и странци масовно почели да обилазе атракцију у Блоку 25 и дају јој туристичку ноту. Тренутно, ситуација је драстично другачија, будући да је продато мање сезонских улазница и видљиво је опало интересовање. Резултати, логично, могу да врате навијаче, али аура тренера дозивала је љубитеље игре под обручима чак и кад су учинци екипе изгледали непријатно.

Неизоставан део периода од новембра прошле године до октобра ове јесте и Остоја Мијаиловић, председник Партизана. Обрадовић је дојучерашњег сарадника јасно означио као главног кривца за стање, и те како утицао на већ присутан гнев навијача према првом човеку и драстично појачао анимозитет. Од чувеног видео обраћања, бизнисмен се није појавио у Арени, клуб прати само на гостовањима – и то лишеним већег броја навијача, док га присутни на домаћим утакмицама константно вређају. Ко је направио највећи пропуст, погрешио или чија је кључна одговорност – вероватно не може егзактно да се измери, ипак – Мијаиловић је морао да зна да је Обрадовић изузетно цењен и да битку тешко да може да добије. Приде, последице „рата” осетили су и многи други великани. Жарко Паспаљ, спортски директор, непријатељски је окарактерисан, сумња присталица је пала и на Новицу Величковића и Миленка Тепића – због гласања за продужетак Мијаиловићевог мандата и ко год да је пружио руку председнику црно-белих – сматра се да је „издао” Обрадовића. Логика у мишљењима не мора да постоји, будући да је навијач ирационална категорија, али је потпуно јасно да клуб функционише у чудним и тешким условима и да анимозитет тешко може одједном да ишчезне.

У гашењу пожара, недвосмислено, нису помогли ни функционери. Памти се и даље изјава Мијаиловића да не може да продужи уговор Жељку јер не зна да ли ће да остане на челу клуба, односно чињеница да је касније, упркос изговореном, понудио вишегодишњу сарадњу Пењароји. Посматрајући еру Шпанца, истина је и да му не пружају идеалне услове за рад. Партизан је последњи од свих евролигаша објавио прво појачање, у другу половину октобра улази са најкраћим „ростером” у елитном такмичењу и бојажљиво гледа у карте да види да ли ће неко да се повреди. Читај – на грешкама се није научило, јер се очигледно понавља почетак прошле сезоне. Која год да су објашњења, не пију воду, због непобитног доказа да су бројни противници са мањим буџетима, уколико се верује наводима о финансијској моћи Парног ваљка, тимове оформили раније и припремама приступили озбиљно. Јасно је да се чека да франшизе из НБА пријаве коначне саставе и понуде аквизиције евролигашима, међутим – 99% учесника елитног такмичења Старог континента ће слободне агенте да искористе за доселекцију, Партизан да би затворио тим. Слично се догодило и пре скоро годину дана са Ником Калатесом, Бруном Фернандом и Тоњеом Џекиријем и благоречено – црно-бели се нису добро провели.

Стога, евидентно је да многи проблеми и даље обитавају над Хумском. Долазак Жељка Обрадовића у Арену, надају се разумни, помоћи ће да се отпусти енергија, олакша срце и створи темељ да би гигант поново кренуо узлазном линијом. Зна се, наравно, да трофејни тренер никада неће да буде заборављен, нити треба, али би Чачанин први поручио да је клуб најважнији и изнад свих. Његовим одласком Партизан је изгубио – на пољима стручности, искуства, утицаја и јединства у поларизованом друштву, али историја не може да се промени, већ једино може да буде савршен материјал за извлачење поука.