Почетна / Кошарка / Евролига

Евролига планира поделу 3,4 милијарде евра учесницима и проширење у наредних 10 година

Евролига такође планира да додатно пооштри прописе финансијског фер-плеја, како би подржала клубове на путу ка дугорочној финансијској одрживости, а кључни приоритет остају модернизација и развој дворана
ФОТО: С. Сандић

Евролига планира да кроз свој десетогодишњи план подели кошаркашким клубовима учесницима 3,4 милијарде евра, али и проширење такмичења 2027. и 2031. године.

Како је пренео Баскетњуз, након састанка клубова акционара почетком месеца, Евролига је данас представила економске стубове свог десетогодишњег плана, који су једногласно одобрили свих 13 клубова акционара.

Циљ плана је значајно повећање комерцијалних прихода лиге и економске расподеле клубовима учесницима, уз стварање нових прилика за инвестиције и експанзију.

Током целог десетогодишњег периода, лига пројектује укупну расподелу од 3,4 милијарде евра тимовима учесницима, што укључује 2,2 милијарде евра од прихода и 1,2 милијарде евра од франшизних накнада.

Према том бизнис плану, Евролига циља 648 милиона евра годишњих комерцијалних прихода до десете године.

Ова амбиција се темељи на досадашњим резултатима лиге, која је у претходном десетогодишњем периоду остварила петоструки раст комерцијалних прихода.

Пројектовано је да економска расподела клубовима достигне 2,2 милијарде евра током десетогодишњег периода.

Проширење представља још један кључни стуб десетогодишње стратегије. Евролига тренутно има 15 обавезујућих понуда укупне вредности 1,2 милијарде евра, што одражава интересовање за учешће у будућем развоју такмичења.

Бизнис план предвиђа 1,2 милијарде евра од франшизних накнада кроз два потенцијална прозора за проширење, планирана за 2027. и 2031. годину.

Ове накнаде би биле додатак на комерцијалне расподеле генерисане за клубове учеснике, стварајући додатне могућности за повећање економских ресурса доступних широм лиге.

На основу тренутно процењених вредности од 1,8 милијарди евра за све лиценциране клубове заједно и 1,4 милијарде евра за лигу, план предвиђа значајан дугорочни раст током наредне деценије.

Очекује се да ће прелазак на франшизни модел донети тренутно повећање вредности и клубова и лиге почевши од сезоне 2026/2027, уз очекивани раст вредности од 25 одсто.

До краја десетогодишњег периода, пројектовано је да заједничка вредност тренутно лиценцираних клубова достигне 5,4 милијарде евра, што представља троструко повећање, док се предвиђа да ће вредност лиге достићи 7,98 милијарди евра, што је 5,7 пута више од њене тренутне процењене вредности током наредних 10 година.

Франшизна трансформација је осмишљена тако да пружи дугорочни оквир за инвестиције, стабилност и комерцијални раст, истовремено омогућавајући клубовима да имају користи од растуће вредности целокупног такмичења.

Дугорочна одрживост клубова остаје централни циљ плана.

Иако се тренутно око 40 одсто лиценцираних клубова сматра финансијски одрживим, Евролига пројектује да ће сви лиценцирани клубови достићи финансијску одрживост до краја прве фазе свог десетогодишњег бизнис плана.

- Све већи број наших лиценцираних клубова остварио је одрживо финансијско пословање последњих година, при чему је 40 одсто тренутно у тој позицији. Сви клубови виде потпуну одрживост као апсолутни приоритет, а десетогодишњи бизнис план ставља управо то у сам центар - рекао је главни финансијски директор Евролиге Ћави Пујада.

Он је истакао да вредност Евролиге и њених клубова расте веома брзо, да ће се то додатно убрзати и да ће клубови задржати власништво над вредном имовином без потребе за додатним ризицима или улагањима.

Евролига такође планира да додатно пооштри прописе финансијског фер-плеја, како би подржала клубове на путу ка дугорочној финансијској одрживости, а кључни приоритет остају модернизација и развој дворана.

Како се наводи, просечни приходи клубова на дан утакмице удвостручили су се током протекле три године, док су комерцијални приходи порасли за 50 одсто.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.