Понижење за отрежњење. Тако у најкраћем гласи основни утисак о страдању Војводине у првом квалификационом мечу са словачким Тренчином, доживљаваним као аутсајдером.
Не зна се шта је по освајача Купа Србије у европској премијери било горе: спора и јалова игра или резултат који је могао да буде неповољнији од коначних 0:4. Ништа, али баш ништа, није ваљало у редовима Војводине.
– У нашем невероватно лошем издању, домаћин се показао као далеко бољи ривал, пре свега бржи и организованији од нас. Зашто смо толико заостајали, односно да ли је оно што се видело у Дубници реалан однос снага између Војводине и Тренчина, сазнаћемо у реваншу у Новом Саду – каже Зоран Марић, тренер Војводине.
Разочарање је велико и захтева адекватну реакцију. Нека питања су неизбежна. Да ли је два дана пре гостовања у Словачкој требало прихватити пријатељску утакмицу са Локереном?
Играчи су прошлог понедељка осам сати путовали из Белгије у Нови Сад, да би само два дана касније поново толико времена били изложени напорима путујући аутобусом у Дубницу?
Није то тражење алибија, већ потреба да се извуку поуке како се такве грешке, недопустиве у озбиљном фудбалском професионализму, више не би поновиле.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
