Љајић се мучи пред голом

Кад је на повратку Ненада Лалатовића Нови Пазар изгубио од ИМТ-а, ма колико тај пораз свима тешко пао, није било велике бриге. Екипа је гро утакмице одиграла са десеторицом, па и у таквом односу снага стигла до предности, али није издржала. Бројчани хендикеп био је и фактор који је одлучио победника. Доказ да је то тако су тријумф у Нишу и куп победа над Вождовцем. Иако то нису били ривали из врха домаћег фудбала стекао се утисак да је ниво фудбала Новог Пазара такав да са њим на крај лако не могу да изађу ни најјачи.

Све то показао је и први сат фудбала у Крагујевцу. Лалатовићева једанаесторица се наметнула, диктирала  ритам и стварала боље шансе. Све је водило ка томе да је само питање минута у којем ће се затрести мрежа Радничког, посебно се то односи на део игре од 45. до 50. минута. Да је домаћин у 51. минуту кренуо са центра ко зна у којем смеру би отишла утакмица. Кахим Диксон је у Нишу погађао из много проблематичнијих позиција него што је била та. Као да је нека невидљива рука искочила испод траве и наместила неравнину баш кад се спремао на шут, а испред њега једина препрека голман. На снимку се јасно види да Диксон није потценио ситуацију, али није могао ни да претпостави да ће се невидљива сила појавити кад јој време није. Кад шансе треба претворити у гол на гостовањима мучи се и Адем Љајић, последњи у дресу Новог Пазара је постигао пре скоро две године из слободног ударца против ОФК Београда.

Није необично да утакмице каква је била ова на “Чика Дачи” ако до финиша не донесу резултатску промену на било којој страни буду одлучене тако што један тим направи грешку. Гол Уроша Сремчевића није споран, сјајан је, споран је потез Скиме Тогбеа који му је претходио. На простору где је дао нетачан пас готово све екипе у Супер лиги увешће вас у зону сумрака. Тако је и било, уследио је мат у три потеза. То је део терена где је и најмања грешка велика. Скима Тогбе је играч који покрива све тачке терена, па му често концентрација затаји. У првом Лалатовићевом мандату у Новом Пазару то је био играч кога је најчешће мењао. Често су те одлуке тренера Новог Пазара наилазиле на различите коментаре, једни су били за, други против, а Лалатовић је увек био доследан себи. Тогбе је и једини играч Новог Пазара из ранијих сезона који још није постигао гол, а иза себе има 43 утакмице у првенству. Није да су му страни, јер неке важне постигао је играјући за омладински тим. Истина је да се од њега голови и не траже, али кад Гадио са сличном позицијом у тиму на само 12 мечева постигне два гола и још се небројено пута нађе у шансама онда баш фали још погодака из другог плана. Да их је било вероватно му се не би бројали само пропусти који се код осталих играча или не примећују или се брзо забораве. Недостају му конкретнији потези, посебно при шутевима са дистанце, у које неретко долази, а некако их без разлике беспотребно збрза. Наравно, Тогбе није кривац за пораз, али би могао да буде много убојитији попут не тако давно Адешине Разака. 

ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ