Италија – Иран 3:0 (25:22, 25:18, 25;22)
Дворана Нелсон Мендела. Гледалаца 9000. Судије: Кеспедес (Доминиканска Република), Чолакин (Аргентина).
ИТАЛИЈА: Пароди 10, Зајцев 14, Ланца 10, Бути 7, Травица 3, Анцани 8, Росини (либеро), Ветори, Ђови. Нису играли Ковар, Пиано, Бирарели, Баранович, Рандацо. Тренер: Марио Беруто.
ИРАН: Саид Маруф, Гаеми 6, Мусави 6, Галоми 2, Гафур 8, Мојтаба 2, Зариф (либеро), Махдави 2, Ташакори 1, Гара 5, Ебадипур 6. Нису играли Саид, Фајази, Ализадех. Тренер Слободан Ковач.
Успели су момци које тренира Марио Беруто да се домогне места на постољу пошто су савладали Иран максималним резултатом у препуној дворани „Нелсон Мендела“.
Нису играли у жељеном великом, али су ипак смогли снаге да се у „малом“ финалу у неку руку искупе гледаоцима и освоје бронзу.
Са друге стране, дебитанти на финалним турнирима, најпријатније изненађење Светске лиге 2014. селекција Ирана, мораће да се задовољи четвртим местом, које је опет најбољи резултат у историји, а само први корак ка остварењу великих планова које су поставили доласком нашег стручњака Слободана Ковача.
Имали су Азијати своје шансе, мада се мора напоменути да су у великом делу меча били у заостатку.
Наравно, не треба говорити на чијој је страни било искуство играња на великим такмичењима, ту су „азури“ далеко испред. Управо то је и у неколико ситуација одлучило ко ће добити преко потребан поен.
Наиме, после изједначеног првог сета, негде до половине. Италија је преузела вођство које је износило четири поена. Иранци су га најпре смањили (22:20), потом и реализовали контру за потпуни прикључак, али после гледања видео снимка, техничком грешком је поен припао домаћину.
После је за Ивана Зајцева и његове саиграче све било лакше, па су рутином сет привели крају. Управо је он и задавао највише мука иранској селекцији.
Пробао је Слободан Ковач да тргне своје играче, са неколико измена је унео „нову крв“ на терен, али као да резерве нису биле расположене, по узору на „стартере“. Изгледа да је шампионима Азије у глави још било полуфинале и тежак пораз од Американаца.
Знали су домаћи то да искористе, упркос чињеници да је њихов неуспех у дан раније играном мечу, био далеко тежи. Грешили су гости на пријему сервиса, а само на тренутке су приказивали игру која их је довела на финални турнир овогодишње Светске лиге.
Пошто је предност „азура“ удвостручена, као да су и једни и други очекивали крај меча. Додуше, борили су се Иранци, али нијансе су опет биле на страни домаћег састава. И статистички подаци, где је разлика била увек мала (осим у блоку где су доминирали), али уз селекцију Италије. И опет су имали „луфта“ да се опусте, знајући да немају шансе да изгубе меч.
Последњи поен Драгана Травице био је знак за ипак велико славље Италијана. Треће место, у оваквој конкуренцији, није мала ствар.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
