Игром случаја, најстарији одбојкаш наше селекције у главном граду Немачке био је Никола Росић (31). Тешко и данас прихвата чињеницу да Србије неће бити у Рију. Пред полазак за Лугано, где наставља клупску каријеру, „Роске” тешко проналази речи, да објасни шта се догађало са нашом селекцијом у Немачкој.
– На старту турнира смо имали велику жељу, али је пораз од Пољака био јако тежак и велики ударац за нас. Као да се нисмо опоравили до меча са Немцима, који је дошао јако брзо. Од другог пораза и не спавам. Држи ме то и у Београду, два дана по повратку. Тешко ми је – прича Росић, који скоро деценију и по носи дрес наше селекције у свим старосним категоријама.
Признаје либеро наше селекције да га јако боли сазнање да Србија неће играти на Олимпијским играма.
– Криво ми је што смо изгубили од Немачке, која мислим да није боља екипа од нас. Ипак, у овом тренутку су играли много боље. Њихова форма је, у односу на нашу, била далеко испред.
Зашто је то било тако? Да ли је нешто слутило да ћете у Берлину играти слабо?
– Немамо одговор, или нико од нас не жели да га зна. Било је ту неких проблема са повредама и повредицама, које смо успели, колико-толико, да санирамо и да се припремимо за оно што нас чека у Берлину. Међутим, мислим да су у таквој ситуацији биле и све остале екипе. Мини-припреме су искоришћене да се освежимо и залечимо. Нажалост, недостајала је игра, континуитет...
Како даље?
– Најгоре је када учите на сопственим грешкама. Али, дошао је и тај тренутак. Било би лепо да извучемо неке поуке. Морамо сви да кренемо од себе, да радимо још јаче, да будемо још посвећенији целој причи и да брже-боље вратимо позитиван колективни дух, који је после оваквих резултата сигурно поремећен – примећује српски репрезентативац.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
