Распродаја Орлића: Српским клубовима 15,9 милиона евра од обештећења!

Златни Орлићи, генерација због које се није спавало прошлог лета, генерација момака која је вратила веру у српски фудбал, више неће шпартати српским теренима.

Веровали или не, после тог успеха на далеком Новом Зеланду српски клубови су продали чак седморицу играча, од тога шесторицу која су била у стартној постави у финалном сусрету против Бразила!

Укупна цифра која се слила у касу српских клубова је чак 15,9 милиона евра, барем према подацима са реномираног сајта Трансфермаркет. Додуше, питање је колики су проценти отишли менаџерима, односно „трећој страни”, али то ће заувек остати тајна.

Занимљиво, највећу цену достигао је једини резервиста од оних који су продати, Звездин бисер Марко Грујић, за којег је Ливерпул платио седам милиона евра. Или, ако вам је тако лакше, шест милиона, уз уступање црвено-белима на позајмицу до краја сезоне.

Предраг Рајковић, најбољи голман света у омладинској конкуренцији, из црвене звезде у Макаби из тел Авива отишао је за три милиона евра.

Сјајно је пазарио и ОФК Београд, који је приходовао 1,2 милиона евра од трансфера Немање Антонова у Грасхоперс, те још милион за одлазак Милана Гајића у Бордо.

Две велике продаје имала је и Војводина, Мијат Гаћиновић је постао члан бундеслигаша Ајнтрахта из Франкфурта за 1,2 милиона евра, док је Новосађанима на рачун легло милион евра од трансфера Срђана Бабића у Сосиједад.

Последњи у низу златних Орлића који је одлетео преко гране је нападач Партизана Иван Шапоњић, за којег је Бенфика издвојила 1,5 милиона евра.

Наравно, челници наших клубова су добили „понуде које нису могли да одбију”. Ипак, питање је да ли су могли и боље да прођу. Очигледно је да не постоји никакав систем, па је Србија (п)остала извозник јефтине радне снаге.

Типичан пример је Сергеј Милинковић-Савић. За њега је Војводина Генку наплатила обештећење од милион евра. Није прошло много, а Сергеј је из белгијског тима појачао Лацио, за девет пута већу суму!

Неки момци из ове генерације су још раније отишли у иностранство. Тако на пример стрелац одлучујућег поготка у финалу против Бразила Немања Максимовић није ваљао Црвеној звезди, а сада је члан казахстанске Астане, са којом је наступао и у Лиги шампиона.

Саша Здјелар је од раније члан Олимпијакоса, Милош Вељковић Тотенхема, Филип Јанковић је недавно потписао за Домжале, док је Вања Милинковић-Савић раније остварио сензационалан уговор са Манчестер јунајтедом, али је сада ипак у пољској Лехији.

Већ испричана прича је статус Андрије Живковића, на којег Партизан полаже свега 25% права! Заиста незамисливо за озбиљан клуб, који је притом и шампион Србије.

У Србији је остао Станиша Мандић, који је у међувремену постао сениорски репрезентативац Црне Горе, а члан је Чукаричког.

Црвена звезда има још двојицу златних Орлића, Вукашина Јовановића, за којег је Бордо (за сада) лицитирао до 2,5 милиона евра, и голмана Филипа Манојловића, тренутно на позајмици у Бежанији.

Двојицу играча из ове генерације има и суботички Спартак, за који наступају  Стефан Милошевић и Стефан Илић. У Телеоптику је Миладин Стевановић, док је Радован Панков члан Војводине.