Боричић: ТЕНТ се гасио прошлог лета, и даље слушамо обећања...

Четири кола остала су до краја лигашког дела сезоне код дама, а на врху табеле шепури се обреновачки ТЕНТ. Пораз Визуре од Спартака и очекивана победа популарних „енергетичарки” против Црвене звезде, донели су смену на врху.

Са 12 победа и само два пораза, уз 35 освојених бодова, екипа коју са клупе води Маријана Боричић, стигла је надомак највећег успеха у клупској историји.

– Никад нисмо били први четири кола пре краја. Можда смо једном пре две сезоне заузимали прву позицију на дан, али је Визура дан касније опет дошла на лидерску позицију. Изненађење је, лагала бих кад би рекла да није – каже Боричићка, која спушта лопту на земљу:

– Без обзира на све, Визура је фаворит у борби за прво место. Како ствари стоје, одлучиће наш међусобни меч на Убу, али нама следи већ у петак тешко гостовање у Зрењанину, против екипе која игра сјајно у другом делу сезоне.

У чему је снага ове екипе ТЕНТ–а, која је на крају прошле сезоне остала без три стартера, Вигњевићеве, Јовичићеве и Андрићеве?

– Лепо су се новајлије уклопиле у наш тим, ту мислим на дијагоналу Рогановић – Млађеновић. Оне су се потврдиле као појачања, а не само као замене. У тиму су и девојке које већ дуго година знају систем, Митровићева, Вукомановићева, Станимировићева, а на средини мреже сјајне Каличанинова и Вучићевићева – каже тренер ТЕНТ-а, која уз добре игре потенцира и сјајну атмосферу.

Какве су крајње амбиције и шта је по вама реално?

– За разлику од неких претходних сезона, кад је у четвртфиналу било извесно ко пролази, овога пута ће бити велике борбе, верујем у сваком пару. Наравно, ми ћемо све учинити да прођемо у полуфинале, а неки циљ би био и корак даље, јер ТЕНТ никада није играо у финалу плеј-офа – каже Маријана Боричић, први тренер ТЕНТ–а, лидера женског суперлигашког каравана.

Одбојкашице ТЕНТ–а су још увек подстанарке, кад је у питању играње лигашких мечева.

– Клуб је и даље у тешкој ситуацији. У августу је било питање да ли ћемо да преживимо, каснили смо са припремама, одлазак у Бар био је једини спас. Нисам ни сама знала да ли ћу остати у клубу. Надам се да ће и наша Хала бити спремна у јуну. Још једном бих да се захвалим Дарку Глишићу и људима са Уба, који су нас примили као најрођеније и којима дугујемо много. Надам се бољим данима, мада већ две године слушамо обећања – закључила је Боричић.