Велимир Марјановић одговорио Звезди: Гробар вам спасао клуб

– Професор уметности у мом Карловцу, Исидор Вујовић, говорио је да некима кад запушиш уста, они проговоре нa неко друго место, а ми смо били сретни што имамо такве професоре (књижевност је у то време предавала госпођа Ковиљка Јевремовић, а историју легендарна Јулијана Костић) који нас уче да будемо писмени, бистри и добри људи, а тада се у Карловцу знало ко може да буде професор, спортиста, политичар, спортски радник итд, а ко не.

А онда су дошла нека друга времена и неки нови ликови. Као ови НН који у покушају да одговоре Партизану и судијама проговарају где и како не треба.

Док нисам пре 11 година прешао у приватни бизнис имао сам посла са НН ликовима. Али никад нисам са њима полемисао. Са таквима се не полемише. Али дошла су времена да такви могу, кријући се иза МРК Црвена звезда, да покажу неписменост, неинформисаност и лаж, а да им таква бесмислена писма у којима сами одговарају на своја претходна тзв саопштења, медији упорно објављују.

Истовремено нису на исти начин објавили одговоре нападнутих (РК Партизан и Заједница рукометних судија). Зато се мимо мојих обичаја и оглашавам тражећи од медија истоветну објаву, имајући у виду не само моралне и разлоге објективног информисања већ и оне обавезујуће природе (свака част“ Информеру“ он је барем то објавио као плаћени оглас, што је први пут у историји спорта да неко плаћа овакве памфлете, али то је једино исправно).

Да се не побрка (као што су НН лица побркала да кад неко напада њих, напада на државу), не бавим се овде Црвеном звездом, њеним навијачима ни онима који играју за рукометну секцију (без обзира како се она звала и који ПИБ имала), јер сви они заслужују поштовање, а и ја нисам онај који има право да се тиме бави. Бавим се ликовима који годинама упропашћавају рукомет у Црвеној звезди, а тиме и Србији, а да истовремено никад ништа нису створили, постигли или остварили и који се оваквим глупостима у ствари правдају Црвеној звезди, њеним навијачима и спортистима.

Прво оно што је најважније и што је једино код њих тачно: јесам Партизановац („ево све црно на бело“) признајем. Ако је то кривица „пуцајте, ја и сада држим час“. Али кад кажем најважније, мислим на признање да сам као Гробар утицао на статус Звездиних рукометаша у Супер лиги Србије.

И СВЕ ЈЕ ВАМА МАЛО

Први пут када су на иницијативу тадашњег председника Владе РС Ивице Дачића (такође Гробар) и потпредседника Александра Вучића (није Гробар, али нико није савршен), обављени разговори како да потпуно нови клуб МРК настави такмичење као правни наследник својих претходника, а да се не направи финансијски криминал и спортска неправда оштећењем поверилаца, пре свега рукометаша Звезде који би гашењем старог клуба изгубили сва права.

Као исправни и добронамерни људи смислили смо једино исправно решење да нови клуб писмено преузме сва дуговања претходника и том конструкцијом је рукомет у Црвеној звезди спашен старта од најниже лиге што је била алтернатива која не би била добра ни за српски рукомет.

Други пут (мислио сам да ово нећу морати да објавим никада) када до наредне сезоне управа није испоштовала тако преузете обавезе па играчи нису хтели да потпишу репрограм који би омогућио лиценцирање јер им нису веровали.

Лично сам звао играче Звезде (што је вероватно незабележен пример било где) да их уверим да је то прави пут а не да клуб изгуби лиценцу, док сам некима од њих (Стевановић, Суџум итд.) гарантовао својим именом и новцем ако треба, да ће бити исплаћени и да потпишу репрограме. Мени су веровали, а њима не и учинили су оно што треба чиме су помогли и Звезди и рукомету. Хвала им.

И трећи пут, пошто разни анонимуси који су се смењивали и мотали око клуба никад нису поштовали уговорене обавезе потписане споразуме и пресуђене ствари, када су им због тога одузимани бодови до границе испадања. Тада сам са правим, доказаним и успешним звездашима Александром Боричићем, Иваном Тодоровим и другима, а уз учешће председника Заједнице суперлигаша Драганом Јаћовићем (такође Гробар,) нашао решење у томе да СД ЦЗ гарантује и преузме све што је потребно да се играчи који су тужили клуб намире или повуку тужбе, чиме је опет избегнут лош расплет по играче, Звезду и рукомет. За исте ствари Звезда је претрпела европске санкције и у фудбалу и у кошарци. Али кад то ураде УЕФА И ФИБА онда је то ок и све је свима јасно.

Мало ли им је од једног Гробара? Али што би им РК Партизан рекао “и СВЕ је вама мало“.

Е, сад, зашто неписменост? Зато што уместо да читају правилнике и прописе у којима све пише питају преко новина да им неко то преприча.

Неинформисаност? Па, не знају да нисам на челу Партизана већ осам година и да нисам први човек РСС већ тачно годину дана када сам се повукао са тог места због ангажовања на стварању Српске народне партије (а и других разлога).

ПОСЛЕДИЦЕ НЕЗНАЊА И КОНФУЗИЈЕ

Шта је лаж? Лаж је да им је на прве безвезарије одговорио РСС саопштењем, а сви знају да РСС то никад није урадио, па су ми чудни медији који тако пређу преко очигледне лажи.

То што све бркају (РСС, Супер лигу, Заједницу судија, клубове, председнике) је јасна последица незнања као и конфузије коју има свако ко у себи носи више личности (РК, ОРК, ШРК, МРК) за шта постоји медицински назив што додатно отежава полемику са њима, посебно уз сву логистику коју имају. Па да су из мото спорта или скијашких скокова знали би да је Војводина првак последње три године, а не Партизан (фаворизован није ни Европу изборио).

Када се ради о суђењу, ту им не могу помоћи. Много пута сам изгубио медаљу или титулу за један гол и никад нисам писао саопштења и дизао галаму. Побеђују рукометаши, а не писци саопштења. У суђење се и не разумем јер сам у рукомету био све (играч, тренер, физикалац, фотељаш) само не судија, али након онога што им је први човек судија Србије Зоран Станојевић (звездаш) одговорио, ја бих на њиховом месту ћутао.

Рукомет па и спорт су постали једноставни. Ко има највећи буџет, углавном побеђује. Тиме нека се они баве (као Звездина кошарка за коју мислим да је прва због буџета па тиме и екипе, а не зато што је Ђилас на челу КСС).

Пара у рукомету у Србији за разлику од целе Европе није било ни у време медаља, па је смешна прича кад би било резултата, било би и пара за клубове. То у Србији (већ 20 година) иде нажалост не од улазница и спортског маркетинга него од политичког или маркетиншког монопола, а рукомет никад није био љубимац те тзв „елите“. 

Само делом је то кривица рукомета који је увек имао више „пљувача у вис“ нажалост, него „скакача у даљ“.  Питање о промоцији рукомета треба поставити онима који раде у Савезу то је њихов посао и вероватно имају шта су све радили на том плану (и Божа Ђурковић је Гробар, али га занимљиво не наводе у паралажама, јер да је све тако као што пишу не би то могло без њега). То није посао председника, а поготово да плаћа огласе и или новинаре за своју промоцију. Има тога у Србији, али то се зове корупција.

МИР, ДА СЕ НЕ ПРЕДОМИСЛИМ

Питали су шта сам урадио у рукомету, па морам да одговорим (бар део). У Карловцу с почетка текста клуб који нас је уз школу васпитавао и сад је Прва лига, стално ствара добре људе и играче, а вероватно је једини клуб који је у свом месту и школи изградио спортску халу. Једино тамо сам био и остао.

Био сам први човек Партизана четири године уз освојене четири титуле и финансијску консолидацију клуба затеченог у огромним дуговима. У време док сам истовремено био и на челу Партизана и РСС, Звезда је освојила две шампионске титуле. Тад је на челу ЦЗ био Блажо Чабаркапа, чија је једина грешка очито била што је тада у клуб довео оне који су га отерали и од тада збогом титулама. После мене у Партизан су дошли бољи и успешнији од мене, а онда је дошла криза и зато ћемо сви да помогнемо новом руководству.

Водио сам РСС девет година уз освојених девет медаља од чега две најсјајније: сребрну европску мушку 2012. и сребрну светску женску 2013., уз организацију два ЕП и једног СП, без динара дуга све то време. Парама које смо тада зарадили купили смо простор за оне који тамо раде и за живот рукомета и исплатили највеће награде репрезентацијама у историји.

Наш рукомет је на шестом месту ранг листе ИХФ (до пре годину били смо четврти) а то је у спорту ваљда једино мерило успешности. Добитници смо Медаље заслуга за народ Републике Српске. Добитник сам највећих признања у Србији у области спорта: Спартакове и Мајске награде. Нови Сад у коме живим последњих десет година је стицајем околности и подршке две градске власти доживео најсјајније рукометне тренутке у историји, а рукомет је и ту добио свој храм, халу на Сланој Бари. Јел` треба још или да они објаве свој рукометни СВ?

Једина руководећа функција коју у рукомету сада обављам је она у Светској рукометној федерацији где сам председник Арбитражне комисије изабран гласовима Конгреса ИХФ. Зато нека ме се ману да не буде „тражили сте, гледајте“, јер ако променим одлуку па се на јесен поново кандидујем, бићу поново изабран. Јер народ за разлику од њих, све зна. И у држави и у спорту побеђују најбољи, зар не?

Текст јесте дугачак, али они су имали два пута по оволико и поставили хиљаду питања“,

поздрав Веља Марјановић