ШОК ЗА ДЕЛИЈЕ: Дарушафака срушила Звезду у Београду!

Прва меч лопта за Топ 8 и најбољи европски резултат у више од седам деценија постојања клуба је пропуштена. Али, Црвена звезда је ове сезоне све морала тежим путем, тако ће и историју морати да испише на терену Цедевите. Ако је пре тога Жељко Обрадовић не погура међу осам најбољих.

Требало је Црвеној звезди чудо да на седам минута и 44 секунде ишчупа из дебелог минуса (49:59) и оде међу осам најбољих.

Тројка Гудурића уз додатно бацање тако је деловала. Али, био је то већ девети промашај са линије пенала (17-8), као најава лошег епилога. Минуте су пролазиле, а бунар је био све дубљи. Добрих пет минута пре краја, на 52:66 било је јасно да ће пут до Топ 8 морати да се тражи у Загребу или да већ у петак Фенербахче стави тачку на ту причу, рушећи Ефес. 

Арена је од првог секунда пулсирала од огромне жеље. Делије су грмеле „Ајмо цела хала“, па почели да скачу као један. Било је да се најежиш. Милер је певао са њима, Кинзи скупљао концентрацију...

Савршени амбијент, условио  је савршен почетак. Тројка Милера, уз плес и наклон навијачима, потом скок, полагање уз додатно бацање и гротло је одмах прокључало. Опијени песмом, жељом и адреналином црвено-бели су кидисали. Подигли бедем око коша и издржали пуна три минута. Награда је дошла кроз тројку Дангубића и нови импресивни продор Милера.

Али, онда се видело све оно на шта је Радоњић упозоравао. Не осећајући притисак, уживајући у атмосфери у којој немају привилегију често да играју, показали су завидан квалитет и искуство.

Две тројке Гордона и једна Вилбекина, довољно да се промени екипа у вођству и да црвено-бели буду позвани на клупу због додатних консултација. Због квара мерача времена, Радоњић је добио чак 15 минута, више него довољно да се каже све што треба. А, било је и оних који нису крили забринутост да ће непланирана и предуга пауза успорити црвено-бели ураган. Али, само га је још више појачала. Цирбес је носио нови напад, што је уз одбрану и лаке поене, било довољно за 20:15. И нову дозу адреналина, по истеку првог периода.

Магична граница Топ 8, деловала је тако близу. Грабили су црвено-бели ка њој, али Турци су је вукли назад, држећи корак и повећавајући притисак. Процени шутева су почели да падају, разлика се смањивала (29:28), а нервоза почела да се рађа. У таквом амбијенту поени Кинзија су деловали као право освежење. Али, веома кратко.

Нови промашај, полагање Алдемира са друге стране и Радоњић је поново морао да тражи минут одмора. Дарушафака је у 19. минуту стигла до изједначења – 31:31. Нови налет црвено-белих такође је био кратког даха. Брзо анулиран и враћен са каматом. Довољно да поенима Бјелице гости на полувреме оду као победници (35:34) и унесу велику зебњу у Арену.

Са бегом Дарушафаке на 40:36 њена дозе се увећала неколико пута. Сем навијачког копа, остатак дворане као да није ни помишљао да загрми и помогне тиму. А, црвено-белима је то било преко потребно. Гудурић је натерао да промене став. Два сјајна продора, украдена лопта и поклич задовољства.

Довољно да се разбије страх и у све врати нова енергија. Када је на то Милер ставио тројку у дно мрежице, гротло је опет кључало. Штимац је промашио три од четири пенала и пропустио прилику да гради на тако постављеном темељу. То Вилбекин није опростио. Нова тројка вратила је Дарушафаку у егал – 43:43. Али, Црвена звезда је сада прихватила изазов. Магија Милера, тројка Гудурића и више од 18 хиљада људи је било на ногама.

Гости су поново били сатерани у ћошак. Али, поново се нису дали. Борили су се као да њима од овог меча зависи пласман у Топ 8, а играли су за славу и били можда и на највишем нивоу ове сезоне. Вилбекин је ушао у шут, Гордон се играо са чуварима и Црвена звезда је опет била у минусу (48:51). Као последица серија Турака 8:0. Огромна жеља се у тренутку преточила у огроман притисак.

Лопта је постала клизава, тешка и врућа. Баш то су хтели гости. Одмах то наплатили и поенима Маркоишвилија, на отварању последњег периода, побегли на 57:49. Нова грешка, нови лаки поени ривала, осам минута и 56 секунди до краја и двоцифрени минус (49:59). Као да је неко зачарао кош Дарушафаке, лопта никако није хтела да прође. Тако је остало до краја.