Како изгледа када се у Партизану посвађају отац и син - тренер и играч

Игра за десетку Алексе Масића против шампиона у суботу увече на Бањици. Таман толико пута је и затресао мрежу Војводине. Била је то утакмица сезоне овог 17- годишњака.

А, како се осећа после свега:

– Нисам ни ја очекивао. Да ми је неко рекао да ћу шампиону дати десет голова не бих веровао. До сада нисам ни добијао много лопти, када и добијем четири, пет по утакмици трудио сам се да их и искористим. А, сада сам добро отворио утакмицу, истрчао две, три контре на почетку, ослободио се... Коначно сам играо како знам и умем. Срећан сам, много ми значи да је све ишло тим током.

Задивљује и мирноћа којом сте матирали чуваре мреже Новосађана, хладнокрвност са линије седам метара, у тренуцима кад се утакмица ломила, два „сува листа”...

– Волим „суви лист”, имам поверење у тај шут. Нико то не очекује јер сам млад, најмлађи, али сам рекао себи, е бацићу га... Чак на пеналу, Арсенић, који зна да често користим тај шут, ми је намигнуо док је прилазио голу, али није одбранио...

Ни Перовић ни Арсенић нису вам одбранили ни један шут, без промашаја сте завршили меч:

– Био је један преступ...

Будући да је Алекси тата Ненад Максић уједно и тренер, подразумева се да све занима како тај однос функционише:

– Рекао бих да нам се мало покварио однос отац – син. На терену је то профи. Наравно да му је драго када играм добро, али никад не показује емоције. Сигурно да ми је са једне стране олакшавајућа околност што је ту. На почетку сам био мало опуштен, па смо знали и да се посвађамо, али пошто смо поразговарали и то се средило. Само када играм на бековској позицији говори ми да урадим ово или оно, овако не.