Паралелне каријере Ђоковића, Федерера и Надала: Битка за најбољег у историји!

Никад се до сада није догодило да се конкуренти за вечност међусобно мере и такмиче за ову почаст и тако практично не само утичу на шансе ривала него се и директно доказују на терену.

Раније су претенденти на историјски број један ратовали против легенди и митова. На пример, Пит Сампрас је за супарнике имао Бјерна Борга и Рода Лејвера са 11 грен слем пехара и Роја Емерсона са 12.

А сви су они своје подвиге постигли давно пре него што је Американац и ступио на терен, а камоли стигао до тада рекордних 14.

И Федерер је свој јуриш на вечност почео на сличан начин. Његов ривал је био Сампрас који се пензионисао баш кад је Роџер кренуо у освајање врха.

А сада се пракса променила. Таман кад је Федерер стигао до зенита, у трку се укључио Рафаел Надал.

А кад је Шпанац преузео доминацију, штафету је преотео Новак Ђоковић и сада сва тројица, са мање или више успеха јуришају на ореол најбољег свих времена.

Ко ће то и успети, сазнаћемо за неколико година када сва тројица престану да играју, а једно је сигурно, ко буде крунисан за најбољег – највероватније ће дуго остати на трону.

Јер, у овом тренутку нико од тенисера чије време долази не обећава да ће блистати снагом Федерера, Надала или Ђоковића. Другим речима, после одласка овог трилинга невиђених асова у пензију, тенис чека уобичајена борба за победе и титуле – али на актуелном нивоу. О вечности се дуго неће причати.

А ко има највеће шансе да ову историјску трку заврши као најбољи? Федереров адуг је тренутно у највећем броју највећих титула, Ђоковићев у невероватној доминацији којом је у последњих годину и по дана потчинио тенис, док Надал из прикрајка чека кикс супарника, јер дуго због повреда не игра у некадашњој форми.

Кад се упореде њихова пролазна времена, Нолетова кандидатура за најбољег свих времена добија на снази јер је успешнији од актуелног рекордера Федерера.

Швајцарац је први грен слем освојио са непуне 22 године, а Србин са 20,5. Федерер је први пут подигао било какав АТП пехар са 19,5 година, а Ђоковић месец дана после 19. рођендана.

Шампион из Базела је до првог тријумфа на мастерсима 1.000 стигао са непуном 21 годином а његов колега из Београда са непуних 20.

При томе, кад се зна да је Федерер на почетку свог шампионског похода није имао тако јаку конкуренцију, јер је Сампрас престао да игра 2002, па је само Агаси био озбиљан ривал, док је Ђоковић у битку ушао кад су Роџер и Рафа били на врхунцу, онда је јасно зашто актуелни број 1 има реалне шансе да претекне рекордера.

Оно што још говори у Новаков прилог је чињеница да је све бољи што време протиче. Федереров зенит је прошао када је имао 27 година, а следећег месеца пуни 29, а никад боље није играо.

Надалове присталице би могле да као аргумент истакну да је Рафа најбоље почео каријеру од све тројице – прва АТП титула са 18 година, први освојен мастерс 1.000 са непуних 19, први грен слем на 19. рођендан – али муке кроз које пролази последњих сезона, не дају му много права да се нада.

Шпанац већ скоро две године није освојио грен слем, две године су му требале да се врати на трон на мастерсима 1.000 (недавно у Монте Карлу) тако да је тешко замислити да може до краја каријере да надокнади пропуштено.

Наравно, све ово је теорија базирана на бројкама. Реалност је нешто друго – за неколико година ће се све знати.