Као одраз у огледалу. Ненад лопту хвата левом, Алекса десном руком. Лик је готово идентичан, чак скоро и боја гласа, само су године различите, првом су 44, другом 17.
Тако почиње наша прича о оцу и сину, тренеру црно-белих рукометаша Ненаду Максићу, некадашњем бронзаном репрезентативцу Југославије и његовом наследнику, левом крилу тима из Хумске, Алекси.
– Кажу да изгледом подсећам на тату, а карактером на маму, буквално све њене особине имам – констатује Алекса.
А, да ли је задовољан том расподелом?
– Искрено, јесам, мада то не би било добро да иде у новине... – са смешком одговара тапкајући лопту док тата дели задатке остатку екипе.
– Има и музикалност на маму – потврђује Ненад – А, то је везано и за језике. Добар је имитатор, забављач. Вероватно и мене понекад имитира с мамом кад остане...
Максић: Волео сам селектора Перића
Недавно је у интервјуу после „десетке” Војводини, признао да је у почетку било кошмарно прилагођавање на нову позицију.
Али, сетих се приче, Еле, Максићеве супруге, да су у Словенији, где је Алекса рођен, а Ненад дуго година био један од водећих играча, у стану имали мали гол. Алекса је ту вежбао шут са падом...
– Више сам бранио. Хтео сам да будем голман... Волео сам Перкета, садашњег селектора Србије. Он је тад стварно био име. Волео сам да га гледам и кад год сам бранио викао сам: „Перииић”. У принципу сам само њега и знао од играча.
Ненад је могао да одигра и крило и бека, на десној, а Алекса тренутно у Партизану пролази кроз то искуство, али по левој страни напада.
Алекса је у млађим категоријама готово подједнако шутирао и левом и десном руком... Легенда каже да је одабрао десну због...
–Увек је била јача, боља, а леву сам могао да користим добро. Никада то није било подједнако.
У разговору врло непосредан, комуникативан, отворено говори о томе како изгледа кад је тата и тренер и како изгледа њихов рукометни рат и мир и искушења на том путу:
– Не можемо више да причамо као отац и син. Увек се нађе нешто око чега се посвађамо после утакмице, тренинга, пошто је, углавном, незадовољан како тренирам, а како год да одиграм, увек има неке критике. Ретко кад смо у добрим односима, па буде нека породична добра атмосфера.
Сестра са балета прешла на рукомет
Млађа Максићева наследница се од недавно је кренула татиним и братовљевим стопама:
– Игра иако нисам био за то. Не да имам нешто против женског рукомета, него пре тога је четири године била на балету. Па је мало било, како сад. Али воли, па нека се бави док буде желела. Са женским рукометом у Смедереву је то велика борба и питање - објашњава Ненад.
А, да ли је Ненаду теже да буде тренер или отац и како све то балансира кад је син приде играч?
–У овом тренутку можда тренер јер, у принципу се те две ствари преплићу. Мислим да они у тим годинама још не могу неке ствари да схвате. Живе у земљи Србији, клубу који је стицајем околности сад у овој ситуацији. Не мислим играчки, функционално лошој, али финансије су такве. Можда тешко звучи, али екипа је таква каква јесте. Спорт је питање тренутка и важно је искористити прави. Сад имају прилику и да играју, Алекса чак и више од свих млађих, стицајем околности, јер нам је позиција левог крила била дефицитарна. Пребацио сам га ту иако нисам срећан јер је јако талентован. Мислим да је и он ту доста трпи, у смислу да не игра на својој позицији, средњег бека, коз коју је растао, за коју живи и дан данас има идоле. С једне стране је добро јер скупља суперлигашке минуте, шутира пенале, трчи контре, учествује неки пут у игри. Значиће му. Није му лако. Мада, како време пролази он то прихвата и то се види и на утакмицама у плеј-офу, кроз тренинге прихвата шут с крила. Налазимо неку средину...
Максић: У почетку сам био миш, сад је то већ занимљивија игра
Како се одлучује за неки шут?
– Углавном кад већ играм крило са голманом је то игра мачке и миша, пред сваки шут мора да се размишља шта ће он да уради. Жиле и Вања су ми објашњавали како морам да гледам голмана, отварам угао, међутим, сад голмани више „навлаче”, поготово искусни, а свака екипа има бар по једног. Абаџић, Златановић Арсић су такви, мислиш да је празно, кад оно није. У почетку сам ја био миш сад је то већ занимљивија игра.
У том тренерско очевском односу колико је тешко балансирати између још 15 момака. Немогуће је скроз искључити емоције, заборавити да сте и отац...
– Свакако. Дешава се на неким утакмицама да одреагујем можда жустрије него што би требало у односу на друге, али не зато што више очекујем од њега већ зато што му стално причам, путујемо заједно, живимо заједно. Мада, он има неки свој ритам, ја свој. Деси се да бих у неком тренутку желео више него што он можда може и због тога и одреагујем. Сваки грач је битан, али он се изборио за себе, нашао место. Емоције постоје, контролишем се, али размишљам и о томе, спремам се, као и за утакмицу – објашњава Ненад.
Звездаш или партизановац?
– Кад ме већ питате, звездаш сам, и тата је био, био је на трибини кад су црвено-бели освајали Куп шампиона, требало је да иде чак и у Бари на финале, али не знам зашто није отишао. Гледао сам и тату док је играо у Звезди, али како време одмиче све мање имам неке емоције по том питању. Као клуб сам заправо увек волео Барселону то ми је омиљени фудбалски клуб. Жеља ми је да заиграм једног дана у Барселони, као бек наравно. Од малена сам волео све фудбалере овог клуба, кад је још био Роналдињо, па кад се појавио Меси, дошао Неимар. Куповао сам дресове, сваке сезоне по један... - каже Алекса.
Алекса: Тата каже да сам катастрофалан у одбрани
А, шта Алексу највише изнервира кад тата каже после утакмице?
– Углавном за одбрану, каже да сам катастрофалан, и увек око тога и онда ми досади. А никако не могу то да исправим.
Има и Ненад своју страну приче на ту тему:
– Крајњи играч даје тон одбрани, може да помогне халфу, Алекса нарочито има смисао да пресече лопту, као што је у дербију, ону једну, па против Спартака... Било је утакмица где је хтео, концентрисао се. Међутим, мисли да, ако рецимо, игра предњег у одбрани, неће моћи да да максимум у нападу. Е, око тога још траје борба. Неке ствари прихвата и схвата тако да ће и то доћи с временом.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
