Љупко Петровић по трећи пут преузео Левски

Телекомуникативно пресретнут на граничном прелазу Градина, Љупко Петровић је темељно пренео утиске из Софије.

– Пресрећан сам, задовољан што се некако у смирај тренерске каријере враћам на место успеха – не скрива усхићење, Петровић.

– Реч је о клубу попут Црвене звезде, моје велике љубави. Постигао сам овде запажене резултате у првенству, купу и што посебно цене, у Европи. Нису поновљени већ осам сезона, челни људи се мене сетили, понудили уговор на годину плус годину. Ја, прихватио и то би било то...

Занимљив, прихватљивије речено: неочекиван одговор уследио је након питања о ухлебљењу барем једног колеге с овдашњег простора.

– Нисам као некад хит-тренер да бих постављао услове, у овом случају, довео свог човека. Насупрот томе, мој некадашњи играч и сад директор Георги, Гонзо Иванов очекује да уз мене стасавају и двојица тамошњих перспективних тренера, што је умногоме скратило маневар да удомим неког од наших тренера.

Ништа друкчије ни кад се повела реч о српским играчима, као појачањима.

– Идентична прича, пошто је селекција већ одрађена. Једини Србин је голман Јоргачевић... добро, биће прилика.