Ливерпул и Севиља у борби за пехар и пласман у Лигу шампиона, Партизан има свог фаворита, за кога ви навијате? (среда, 20,45)

На путу „специјалцима” из Андалузије стоји Ливерпул, гладан и жедан било ког трофеја, коме најјачи адут седи на клупи.

Редси су довде стигли захваљујући ентузијазму менаџера Јиргена Клопа, који је крај аут-линије снажно гурао тим напред и онда кад ни играчи више нису веровали да могу још један корак даље.

Иако је Клоп од дана кад је крочио на „Енфилд“ уверавао да је Ливерпул снажан колектив, свакоме је јасно да је управо Немац тај мађионичар који је Редсе довео до још борбе за трофеј.

Гробари навијају за Севиљу због интереса Партизана

Своју рачуницу има и освајач Купа Србије Партизан. Наиме, црно-бели ће навијати за Севиљу, с обзиром да би у случају да Шпанци освоје трофеј и преселе се у Лигу шампиона, они аутоматски прескочили прво коло квалификација за пласман у игу Европе.

Зато ће све наде навијача Ливерпула бити положене у харизматичног менаџера који је за само осам месеци већ стекао статус какав на Енфилду има још једино обожавани Бил Шенкли.

– Кад сам дошао у Ливерпул нисам могао ни да замислим да ћемо сезону завршити у Базелу. Поносан сам на момке. Био је ово тежак пут. Нема лаког начина да се стигне до финала. Они су тај пут прешли, ми, тренери, помогли смо им у томе колико су могли и сада су пред највећом утакмицом у сезони – рекао је Јирген Клоп по доласку у Швајцарску.

Немац признаје да осећа велики притисак уочи финала.

– Осећам врелину, али умем да се охладим. Ово је игра. Ништа није загарантовано. Све је у игри. Томе се радујем. Ништа не може да се предвиди, али много може да се постигне ако урадимо онако како се договоримо – каже Клоп.

Ако Клоп инсистира на снази Ливерпулове тимске игре, шта рећи за шпанског представника. У тиму Севиље нема играча који носи статус звезде.

Најближи томе је 29-годишњи нападач Кевин Гамеиро, стрелац 28 голова на 50 утакмица ове сезоне, мада је највећу цену достигао Аргентинац Евер Банега (27), коме се не исплати да се после меча враћа у Севиљу, јер је већ најавио да ће следеће сезоне играти за Интер. 

Управо је Севиља најбољи пример снажног колектива у коме сваки појединац тачно зна своје место и посао. Андалужани слове за једну од најмање атрактивних екипа у шпанском првенству, али која годинама бележи веома добре резултате на Пиринејима и одличне на континенту.

Таква Севиља дело је тренера Унај Емерија. С клупе је урадио све оно што у копачкама на терену није. Тамо, тачније, није урадио ништа вредно пажње. Одиграо је пет утакмица у првој лиги у дресу Сосиједада.

Зато је већ у 33. годинио схватио да је боље да дигне руке од игре и посвети се другом послу. Постао је тренер и то толико успешан да је летос помињан као кандидат за клупу Реала, Милана, Интера... 

Остао је, ипак, у Севиљи да покуша да уради оно што је најтеже. Да понови успех. Освајање Лиге Европе 2014. представљало је залет за тријумф 2015. и пласман у Лигу шампиона.

– У фудбалу је најважније пронаћи равнотежу – објашњава Емери свој поглед на игру:

– Неопходно је да се играчи прилагоде захтевима тима, а тим мора да игра агресивно. Волим да мој тим диктира игру, да има лопту, али желим и да притискамо противника кад од има лопту. У претходне две године смо све то имали и направили смо добре резултате. Потребно је да то поновимо и на још једној утакмици.