После документарног филма о Славољубу Муслину, од пре месец дана селектору Србије, књижевник и сценариста Душан Цицвара, ускоро креће у још један подухват.
Заједно са режисером Ђорђем Траживуком планира документарац о још једној значајној личност српског фудбала – Радомиру Антићу.
– Таква фигура, фудбалска и људска, заслужује да се нађе на платну, у главној улози. Човек који није само фудбалер и тренер, већ припада категорији опште-образованих спортиста, имаће шта да каже и пренесе будућим нараштајима – најављује Цицвара.
Многе звезде светског фудбала нашле су место у филмовима. Ерик Кантона се после фудбала посветио писању и глуми, па је имао и главну улогу у филму „Тражећи Кантону”, Емир Кустурица је посветио посебне секвенце Дијегу Арманду Марадони, Дарко Бајић је на платно пренео животну причу Дејана Рамба Петковића.
– Мики Стаменковић се у нас бавио филмском темом „Сто година фудбала у Србији”, а 2005. године снимљен је незабораван филм „Буди јака, играј фудбал” о фудбалерки лазаревачког ЛАСК-а. Чини ми се да су многе приче, ипак, остале незавршене – подвукао је интересантну паралелу Цицвара, уз жељу да прича о Радомиру Антићу остане трајно сведочанство о лепоти и души фудбала.
Са идејом да на једном месту сједини филозофију, спорт и историју, Цицвара се враћа на једну од основних полазних тачака у причи о Радомиру Антићу:
– Наш тренер је успео оно што нико није – да седи на клупама Барселоне, Реала и мадридског Атлетика. Подсетио ме је на реченицу „Могао бих и ја да будем тренер, али то није то”. Антићева прича више је него интересантна, јер у себи има примеса Енглеске (из угла чувеног романсијера Ника Харбија, аутора романа „Стадионска грозница), Шпаније (Торенте Сегура, глумац и чувени навијач Атлетика) и Србије, одакле се отиснуо у висине. Све би требало да преточимо у добар запис, за сва времена – оптимиста је Душан Цицвара.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.