Шахтјор живи и опстаје у суровим условима, захваљујући надчовечанским напорима запослених у клупском апарату и менаџменту, на челу са председником и газдом Ринатом Ахметовим.
У свој муци, државној и националној, човек је учинио све да фудбалери и тренери размишљају само о фудбалу. Да није њега, фудбал би у Украјини, без Шахтјора, одавно умро.
База клуба је у Кијеву, домаће утакмице игра у различитим градовима, где може да привуче публику, а међународне у Љвову, 1.800 километара удаљеном од Доњецка.
– Стадион је увек крцат, 35.000 навијача, ни игла да падне. Мука је, ипак, кад играмо првенствене и куп сусрете, једва се скупи 3.000 људи, понекад их нема ни хиљаду... – рекао је Игор Дуљај.
Прошле сезоне екипа је уписала 115 летова авионом. Готово сваки други дан је морала у ваздух! Страшан напор, поједини момци нису ни видели своју породицу месецима.
Таква оданост клубу равна је фанатизму, понекад смо десет дана били ван базе у Кијеву.
– О повратку у Доњецк не размишљамо, иако је град у нашим срцима. Рат и даље тамо траје... Наши људу су, углавном, расељени на све стране. Наша највећа жеља је да се вратимо у град у којем нас највише воле. Знамо каква би то била срећа за све људе у Доњецку, да њихов Шахјтјор поново заигра на чувеној Донбас арени. Надам се да ће брзо доћи и тад дан! Фактички, то би значило да је Украјина постала мирна земља.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
