Максимовић: Тренер у Звезди није састављао тим

Није могао без фудбала, па је у Спортском центру „Браћа Милутиновић” свакодневно радио на стицању кондиције у друштву једног од  некадашњих тренера, Радојка Веселиновића.

Редовно је навраћао у ресторан брата Ивана, помно пратио фудбалска збивања на европском првенству и квалификационе утакмице за олимпијске игре наше кошаркашке репрезентације.

– Најлепше је у родном граду, ту су ми родитељи, братова породица, другови из детињства, саиграчи из најмлађих дана. Играо сам седам година у Слоги, код тренера Николе Мијатовића Руса, направио прве кораке на терену у Лугу. После две године сам отишао у Нови Сад, провео две године у млађим категоријама Војводине, након чега се моја породица поново вратила у град на Дрини и наставио сам у Слоги уз надзор тренера Милоша Живановића. Потом са Сашом Петровићем и Љубишом Вујичићем. Запазила ме је, затим, Слобода из Ужица и тамо сам две године играо у кадетском тиму. Кад је матична Слога ушла у Српску лигу, позвали су ме да као бонус са 16 година играм у првом тиму. Одиграо сам све утакмице у полусезони, на првој дао одлучујући гол за три бода – присећа се Максимовић.

Како је даље текао ваш развојни пут?

– Тог лета се на Тари припремао Партизан. Тренер Радојко Веселиновић је окупио репрезентацију Бајине Баште да одигра утакмицу с црно-белима. Указао ми је поверење да почнем утакмицу, иако сам био убедљиво најмлађи. Одлично смо играли више од сата, држали резултат од 1:1. Утакмицу су гледали и људи из прволигашког Севојна, тад члана Телеком лиге Србије. Били су упорни, прешао сам у Севојно и тамо остао три и по године. Постао сам у осамнаестој капитен, ушли смо у Супер лигу, уследила је фузија са Слободом...

И, 2012. прешли у Црвену звезду?

– Узели су ме на инсистирање тадашњег тренера Роберта Просинечког. С њим сам дивно сарађивао шест месеци, после његовог одласка задржао сам се међу црвено-белима још годину… Али, тога се нерадо сећам. Направљене су промене у стручном штабу и управи, знао сам нову ситуацију и да нећу играти. Мада, има у томе и кривице до мене. Помирио сам се с тим, никад о томе до сада нисам ни реч рекао. Имао сам понуду до одем у Фулам, нисам добио радну дозволу и све је остало по старом. Тад су у Звезди о саставу тима одлучивали неки други људи, не тренер!

Следећи клуб је био Торино?

– Уз помоћ менаџера стигао сам у Торино, у праву средину за мене. Ту сам оставио видљив траг у претходне три и по године. Поштују ме, задовољан сам и добрим играма чиним да узвратим. Имали смо много успеха на међународној сцени, успели смо да после 22 године савладамо Јувентус на нашем стадиону, после 25 година Интер у гостима. Прошле године било је сијасет понуда да променим клуб, нису ме пустили. Понуда има и сад, али клуб одлучује о томе. Уговор важи још три године. Ништа ми не фали у Торину, сад је за тренера дошао Синиша Михајловић и с њим можемо очекивати још боље резултате. Настојаћу да ми ова сезона буде до сада најбоља.

Добра је и прилика да се Михајловићу запаженим партијама одужите за позив у репрезентацију?

– Јесте… После шест месеци у Црвеној звезди и рада с Просинечким, кад смо освојили куп и одиграли много добрих утакмица, селектор је постао Синиша Михајловић. Он је на старту желео да подмлади државни тим и пружи шансу већем броју играча из наше лиге. Гледао ме је више пута, а после финала и освојеног купа у Крушевцу, добио сам његов позив. Убрзо је окупио 35 кандидата, отишли смо на турнеју где смо играли с Шведском, Француском и Шпанијом. Прве две утакмице одиграо од почетка до краја, селектор је био задовољан. Имао сам тад 20 година. Али, неиграње у Звезди удаљило ме је од репрезентације. После одласка у Торино, вратио сам се у национални тим и одиграо 12 утакмица. Неке сам пропустио због вишемесечне повреде, неке због клупских обавеза.

И, Славољуб Муслин рачуна на вашу маленкост?

– Радује ме, стварно. Одиграли смо три утакмице, додуше, с не превише јаким противницима. Битно је да се уигравамо, стичемо победнички менталитет и континуитет добрих игара. Хватамо залет за Светско првенство у Русији, знамо да више немамо право на грешке. Много је важно да на старту квалификација остваримо победу, што би нам улило оптимизам на путу ка циљу. Имамо доброг и искусног селектора, остало је на нама. Једини проблем је што на старту нећемо имати у тиму Матића и Коларова, али…