Београд, Рим, Алжир и – назад. Милован Рајевац, нови селектор Алжира, вратио се са тродневног излета до главног града државе на северу Африке. Представљен је тамошњој спортској јавности после потписивања уговора у Паризу, крајем јуна.
– Упознали смо се, у разговору са председником Фудбалске федерације Алжира видео сам и најближе сараднике. Стручни штаб је остао исти, у септембру играмо против Лесота, прву званичну утакмицу са мном на челу репрезентације. Једва чекам, ужелео сам се фудбала, рада, тренинга… Најлепше се осећам на терену - причао је Милован Рајевац после одмора од скоро четворочасовног путовања са преседањем на Апенинима.
Боље је него у Гани, нема комараца
О поређењу Алжира са Ганом, успешни српски стручњак је брзо изговорио:
- На северу Африке је, ипак, боље. Нема комараца… – казао је Милован Рајевац, спремајући се за организацију традиционалног летњег турнира на Златибору.
Утисци?
– Сјајно је све, услови за рад су феноменални, у кампу сам био неколико сати, гледао сам и пријатељску утакмицу селекција до 23 године. Алжирцима је у госте долазио државни тим Ирана, спремају се за Олимпијаду у Рију, има тамо доброг материјала, лако се квалитет уочи. Уморио сам се, много тога видео сам за кратко време…
Шта сте сазнали на првом виђењу?
– Упознао сам врх националног савеза, такође и колеге - тренере у стручном штабу, најближе сараднике. Уз мене је преводилац Кристијан, имаћу велику помоћ од земљака са вишегодишњим искуством у раду са фудбалерима. Важно је да смо направили прве кораке, најтеже, али и најважније. Знам, поуздано, да Алжир има озбиљан тим, није узалуд најбоље пласирана афричка репрезентација на ФИФА листи. Има одличан нападачки ред, међутим, одбрана није на нивоу дела екипе најближег противничком голу. Број примљених голова то најбоље илуструје, тако да ћемо од почетка да радимо на ”затезању”.
Вредиш колико језика знаш
Алжир је неколико деценија био колонија Француске. Нови селектор мисли и на личну едукацију.
– Почињем да учим француски, спремам се да бих могао да се споразумем колико-толико са људима, мада многи знају енглески. Ту је и Кристијан, да ускочи у игру, кад затреба. Ћерка Ивана редовно ме преслишава, саветује, критикује, говори да се ослободим. Иде напорно, али то схватам као слатке муке. Кад мало савладам градиво, почећу да се бавим и руским, идемо, ипак, у сусрет Светском првенству за две године. Мора на све да се мисли. Не каже наш народ узалуд – колико знаш језика, толико људи вредиш - констатује уз осмех Милован Рајевац.
Боље стране Алжира?
– Напад је за причу. Алжирци воле и знају да играју офанзивно и ту су изразито опасни, као и већина селекција са црног континента. Видећу на лицу места Суданија, нападача у дресу Динама из Загреба. Спремам се за пут на реванш утакмицу квалификација за Лигу шампона. Хоћу да га видим у сусрету против Вардара. Желим да се уверим шта зна и може и Махрез из Лестера, саиграч мајстора Вардија, тренутно најпопуларнијег енглеског фудбалера. Рођен је у Француској, много лепих речи чуо сам о њему, па бих да га снимим на некој од утакмица, и то што пре. За Спортинг из Лисабона игра Слимани, вероватно највећи адут у Купу афричких нација и квалификацијама за Светско првенство у Русији за две године.
Планови?
- Одмору се примиче крај, крећем ускоро да радим. Крстарићу Европом, хоћу да видим са чиме располажем. Биће ми задовољство да гледам утакмице и тренинге, једно је кад видиш својим очима, а друго кад слушаш критике и хвалоспеве. У подсвести ми је само да успемо на оба фронта, иако имамо тешку групу за Мондијал у Русији (Нигерија, Камерун и Замбија). Очекујем успех, да се пласирамо на светску смотру, да надмашим претходника, Вахида Халилхоџића. Ништа данас није лако, али радом се може много. Тако сам научен - поручио је Милован Рајевац.
Председник савеза први гост на кафи
Бивши тренер Црвене звезде, Војводине, Борца из Чачка и ужичке Слободе провео је неколико сати у разгледању главног града. Фудбалска федерација Алжира доделила је кућу на коришћење селектору Гане на Мондијалу у Јужној Африци пре шесет година.
– Диван је град, клима такође, није врућина какву сам замишљао док сам у Сурчину чекао да авион полети. Отприлике је температура као у Србији. Кућа ми је недалеко од породичног дома првог човека Фудбалске федерације Алжира. Виђаћемо се и на јутарњој кафи, свеједно код кога. Бићемо један другом први домаћин и гост – расположен је Милован Рајевац.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
