Особен лик, у сваком смислу, је Бојан Тодоровић. По образовању инжењер телекомуникација, на рукометном терену, средњи бек, покрета и темпа више својствених кошаркашким плејмејкерима.
Последњих три сезоне градитељ игре шампиона Војводине са којом је освојио све што се у Србији може, укупно десет трофеја – три титуле шампиона, три Суперкупа Србије, два Купа, и два Свесрпска купа.
– Још једна добра сезона је иза мене у Војводини, добро сам почео код Николе Марковића, у Лиги шампиона сам постигао 29 голова, код Бошка Рудића пред крај сам био други, трећи играч тима. Имао сам и добру конкуренцију у Милашевићу – брзински пребира утиске Тодоровић баш као што то ради и гледајући распоред противничких играча на терену.
Војводина је у протеклој сезони од четири трофеја која је бранила није успела само у Купу, што није лош биланс, тврди овај момак из рукометне породице, чији брат је до овог лета носио дрес Црвене звезде, а једно време су заједно играли у матичном ПКБ-у.
– Потврдили смо примат у првенству, Суперкупу и Сверспском купу, једино нам је измакао трофеј у Купу. Неки кажу да је то добро због рукомета, да се Шабац поново врати, напредује, али мислим да смо целе сезоне били бољи тим од свих.
Дарко братовим стопама
Бојанов млађи брат, Дарко је такође рукометаш, леви бек, поникао у ПКБ– у. Претходне две сезоне носио је дрес Црвене звезде, прошле чак био и капитен, али је попут Бојана решио да потражи нову средину за наставак каријере у којој је чак прошао као и брат млађе репрезентативне селекције.
Ипак, сте једина два пораза доживели баш у Шапцу?
– Тако је, пре тога две године нисмо поражени на домаћој сцени. Игром случаја и тај пораз од пре две сезоне био је баш против Металопластике, моје прве сезоне у Новом Саду, изгубили смо на гостовању четири, код куће добили пет разлике. Претпрошле сезоне смо лагано освојили титулу, са свих десет победа у плеј-офу...
Играње у Лиги шампиона, две победе, против Чеховских Медведа и Татран Прешова, искуство више за цео тим.
– Могли смо много да научимо играјући са озбиљним тимовима, који имају традицију такмичења у еврокуповима, без обзира што је то био, условно, други ешалон квалитета. Гостујући у Порту, Ла Риохи, Чеховским Медведима, могли смо да видимо како функционишу ти тимови, како се слажу коцкице, како се од слабијих, прераста у јаче тимове. Код нас је то нажалост на много нижем нивоу.
Све је, дакако, условљено финансијама, предстојећа сезона ће бити прави испит за све домаће клубове, па и за Војводину чије сте боје бранили претходне три сезоне. Управо због огромних финансијских издатака се одустало и од учешћа у Лиги шампиона...
– Полако почиње све да нас стиже, нема нажалост ни репрезентативних успеха да нас повуку. Чини ми се, да ће то бити највеће искушење последњих година за све клубове. Чини, ми се да док сам играо у ПКБ-у да је било неизвесније такмичење, где је четири, пет екипа јурило врх, а сад се отприлике зна ко ће бити први. Звезди се већ предвиђа титула због враћања два искусна играча, ангажовања још тројице, или четворице...
За који дан, 23. јула, напунићете 26 година, у Србији сте већ све освојили, па не чуди да сте тренутно на прекретници у каријери. Време је за нешто ново.
– Време је, желим да се окушам негде ван граница наше земље. Занимљиве су ми румунска и мађарска лига. У Румунији се доста улаже у рукомет, има четири, пет квалитетних тимова, Констанца се поново вратила на велику сцену... Шпанска лига поново оживљава. Одговарају ми земље где се форсирају дубље одбране, то одговара мом стилу игре, надам се да ћу имати прилике да се окушам баш у таквим срединама – размишља Бојан.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
