Један од оних, без којих се више не може замислити игра репрезентације Србије је Срећко Лисинац (24). Најбољи средњи блокер финалног турнира Светске лиге, самим тим и један од најбољих на планети. Фантастичан играч, још бољи човек, права „добрица” са својих 205 сантиметара висине.
Скроман, ненаметљив до тренутка кад уђе у терен. А тамо, (не)укроћена горопад. Сервис, смечеви, блокови... Све пршти на терену, кад је Лисинац у акцији. Знају сада то и противници, знали су и до финалног турнира у Кракову, који је протекао у апсолутној доминацији Орлова.
Питамо Лисинца да ли је дан-два после великог успеха свестан тога шта су његови саиграчи и он урадили?
– Још увек се нису слегли сви утисци и можда још увек нисмо ни свесни шта смо урадили, али смо пресрећни, што се види и по нашим лицима.
Дочек у Београду био је топао, али скроман?
– Пријатно сам изненадио бројем људи и новинара, који су нас дочекали. Како су нас пратили током групне фазе, ово је било сјајно. А навијачима хвала на подршци, на порукама, честиткама које смо добијали другари и ја током читавог турнира.
Награда свих нас
Освојили сте другу годину заредом награду за једног од два најбоља средња блокера. Стигао је и чек на 10 хиљада долара?
– И данас сам десет пута рекао. То је награда свих нас и да ме је неко питао, сваког нашег играча бих ставио на постоље, јер су сви били најбољи на овом турниру – одговорио је Лисинац.
Како је то ова генерација српских одбојкаша освојила Светску лиги и чек на милион долара?
– Одлучила је наша физичка и тактичка припрема – каже Лисинац. – Сјајно смо тренирали на Бањици. После тога, пресудила је и наша жеља, енергија и мотивација да се после неуспешних турнира вратимо на место где припадамо, у сам светски врх. Сигурно да нас је све то водило до краја, чак и у неким мечевима, попут оног против Италије, од којег би многе екипе „дигле руке” да су имале такво суђење.
Како сте се осећали на дан финала?
– Током јутра чудно, можда је било још присутног умора од меча против Италије. Што би се рекло „пуцао ме адреналин”, био сам под стресом, осећао се притисак. Одгледали смо видео и чинили су ми се непобедиви, доминантни. Чак и поред чињенице што смо их добили у Београду, резултатом 3:1, у оном мечу, у којем смо направили 20 асова. Очекивали смо велику борбу од њих и жељу за реваншом...
А онда?
– А онда сам ушао у терен, који се одједном проширио. Имао сам утисак да не могу да нас добију да смо играли до 10. Никад нисам осетио толико самопоуздање. Одмах је ушао први сервис, дао сам ас. Тај налет адреналина и енергија је била просто неописива.
Кад сте били сигурни да добијате финале?
– Био сам опрезан и миран до самог краја. Иако водите 4-5 поена, нисмо смели да се опустимо. Французи су ноћ пре имали 16:10, па су ови у серији од 10:0 дошли до преокрета. Селектор Грбић нам је у паузи рекао да останемо смирени, наставимо у истом ритму и да нема разлога за страх. Одлично смо одиграли и трећи сет, одушевљен сам.
У години у којој не одлазите на Олимпијске игре, остварен је велики резултат и већ имате сатисфакцију за то што не путујете у Рио?
– Мислим да је ово нама велика награда. Није нам се дало да одемо на Олимпијске игре, али нам се вратило у Светској лиги. Читали смо много коментара да само ми то играмо, а да су се сви други спремали за Рио и да им је било небитно ово у Кракову. То наравно није истина, криво ми је што се тако нешто пише, али нам је све то био мотив више и погонско гориво да у сваки меч уђемо још јачи и одлучнији.
Сви играчи су дали максимум?
– Од првог до последњег, од првог до четрнаестог, чак и они који су остали у Београду, или Атанасијевић, који је био у Перуђи. Било је предивно видети наше тајм-ауту. Момци који нису били у игри, долазили су да нас подрже, да дају неки савет, да нам улију додатну снагу и мислим да је то било први пут, откад сам ја у репрезентацији, да таква хармонија влада у екипи. Уживао сам у сваком минуту проведеном на терену. Сви су дали допринос, што поенима, сервисима, блоком, одбраном...
Ова репрезентације Србије очигледно има огроман потенцијал, али и резерву, у неколицини повређених играча. Ту мислимо на Атанасијевића, Старовића, Петрића...
– Следеће године даћемо поново све од себе. Као и ове. Припремићемо се максимално и за Светску лигу и за Европско првенство. Оптимиста сам, зашто да не будем? Као и увек, важно је да желимо, па је логично ако буде тако да стигне и нека нова медаља. И у Светској лиги, а Боже здравља и на Европском првенству у Пољској. У комплетном саставу – пожелео је на крају Срећко Лисинац,
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
