Србија стартује против Венецуеле (недеља, 03,30), Стефан Марковић истиче тимску игру као адут

Све до недавно, када је постало јасно да ће тај датум бити заувек обрисан када се неко буде присећао кад је наша земља одиграла последњи меч на Олимпијским играма.

Ноћас, док део Србије буде спавао, а део пио најранију јутарњу кафу, њена омиљена дружина коначно ће се вратити на паркет на којем је исцртано пет испреплетаних кругова. Гост на повратничкој журци биће Венецуела. Ни у ком случају не би смела да поквари угођај.

– Делује лагано када се каже Венецуела, али ми смо против ње играли у Београду, прегазили је, а она после отишла и освојила Првенство Америке – Стефан Марковић пластично описује колико екипа из Јужне Америке може да буде незгодна.

– Све је ствар приступа, како уђемо у утакмицу од тога ће зависити и њен исход. Не сумњамо да смо квалитетнији од њих, али то мора да се покаже.

Причу о њиховој тимској игри пренео нам је дан раније Александар Ђорђевић, апострофирајући двојицу изванредних плејмејкера. Међутим, ту се негде завршава прича о екипи коју са клупе води харизматични, ватрени Аргентинац Нестор Че Гарсија.

Једноставно, са одустајањем Грејвиса Васкеза, члана Бруклина, Венецуела је остала без једине праве звезде. На крају крајева није ни битно – пита се Србија. А Орлови су нас током овог лета частили неким импресивним издањима.

– Можда вама са стране то изгледа мало мало боље него што јесте. Нисмо баш задовољни свиме, али турнир у Аргентини нам је баш послужио. После квалификација у Београду имали смо мало одмора, па Копаоник, па путовања... Нисмо задовољни како смо почињали три утакмице у Кордоби, на томе морамо да порадимо – опрезан је сјајни плејмејкер.

Оно што више нема потребе увежбавати јесте додавање. Додавања, тачније. У невероватним бројкама. Србија на свакој утакмици има несвакидашњи број асистенција.

– Ми стварно слабо гледамо те статистике, малтене уопште. Али, неко је споменуо на квалификационом турниру бројке 24, 25, па у финалу 37 асистенција! Био сам шокиран, мислио сам да се шале. На састанку пред утакмицу кажемо да морамо да играмо тимски, а онда поставимо, чини ми се, рекорд. Стварно не знам да је неко имао 37 асистенција у европској кошарци. Барем ја нисам чуо. Током сезоне европски тренери као циљ постављају преко 20 асистенција. Стварно смо тај турнир одиграли феноменално, тражили свако свакога, није било себичности. То се само преноси из нашег дружења ван терена.