Прича са тужним крајем: Српски тенисери на ОИ остварили само једну победу!

Сигурно један од најзвучнијих делова српског олимпијског тима. Дошли су овде са великим очекивањима, а учешће за све је завршено после само три дана. Нешто што вероватно ни највећи песимисти нису очекивали.

Уместо медаља остаће забележено да су сви заједно остварили само једну победу и то у конкуренцији парова кад су Ђоковић и Зимоњић били бољи од Хрвата Чилића и Драгање.

Највеће наде су полагане у Новака Ђоковића. Дошао је у Бразил као убедљиво најбољи на свету и титулом са турнира у Торонту. Подлога, лоптице, публика на његовој страни. Сви услови на његовој страни.

Многи су му још пре старта турнира окачили златну медаљу око врата. Једини трофеј који му недостаје у невероватној каријери.

Међутим, кад му је жреб доделио Дел Потра постало је јасно да би већ на првој препреци могао да има проблема. Аргентинац га је већ добио пре четири године у Лондону у мечу за бронзу.

На готово идентичан начин то је урадио у Рију. Новак практично није имао шансу. У целом мечу није добио ниједну брејк лопту. Делпо је блистао.

Велики удео у целој причи су имали и Новакови проблеми са левом руком о којима није хтео да прича.

Ђоковић је терен напустио у сузама. Нажалост, не у радосницама, као што смо сви очекивали. Велика прилика је пропуштена, а да ли ће се нова појавити, остаје нам да чекамо четири године.

И док се за Новака очекује да се игра у Токију, ове Игре су готово сигурно биле последње за Јелену Јанковић, Ану Ивановић и Ненада Зимоњића.

Јанковићева их је окончала због повреде грудног мишића и пре меча првог кола против Шпанкиње Мугурусе.

Чак и да је била здрава имала би мале шансе против шампионке Ролан Гароса. Пре сингла лако је дублу у тандему са Александром Крунић поражена од Британки Конте и Вотсон.

Игра Ане Ивановић против Карле Суарес је у ствари слика целе сезоне. Превише осцилација које су је одвеле у пораз. Одлично је почела меч, освојила убедљиво први сет, али онда још брже изгубила наредна два.

После удаје и велике паузе коју је направила још од Вимблдона, Ана није била спремна да се носи са одличном Шпанкињом.

Ненад Зимоњић је са својих 40 година најискуснији део тениског тима. Покушао је у тандему са Новаком. Добили су Хрвате, али за друго колу су Бразилци Мело и Соареш били превелики залогај.

Да је жреб био мало другачији можда би отишли и даље. Међутим, јасно је да наш тим није уигран. Ђоковић готово никада не игра дубл и реално није било довољно времена да се спреме и боље функционишу. На овом нивоу то је неопходно.

Виктор Троицки није био миљених Фортуне. Жреб му је доделио Ендија Марија, другог играча света, кога никада није победио. Ни у Рију није имао шансе. Александра Крунић је поражена од Кристине Младеновић у синглу. Српкиња је у последњем тренутку позвана као замена, тако да је практично из кревета ускочила на терен.

Рио је затворено поглавље за српске тенисере. Остаће забележено да је у „златној ери” српског тениса од 2008. до 2016. на три Олимпијске игре освојена једна медаља. Успео је то Новак Ђоковић у Пекингу 2008. године. Премало за овакву генерацију.