Слатки снови и сурова стварност Војводине, Алкмар ипак прејак

Док су у среду увече фудбалери АЗ Алкмара тренирали на травњаку „Карађорђа”, на којем ће се дан касније одмерити с Војводином у првом мечу плеј–офа за Лигу Европе, некадашњем првотимцу Новосађана Радославу Самарџићу, добром познаваоцу холандског фудбала јер је у тој земљи играо осам година, просто се отело:

– Само да се не плати скупа цена због олаких оцена о снази Холанђана и подсећаја да је Партизан два пута био бољи од АЗ Алкмара. То није реална слика јер се догодило пре годину дана, а од тада се много тога променило у редовима гостију. АЗ Алкмар спада у сам врх холандског фудбала, одмах иза Ајакса, ПСВ-а и Фејенорда, тако да је респект неопходан. Јер, може да буде опасно кад се распирује нереални оптимизам.

Ове речи некад одличног нападача, који је остварио завидну каријеру играјући у Холандији у таквим клубовима као што су Фејенорд и Херенвен, нажалост добиле су убедљиву потврду.

Док је потиштена публика, понесена еуфоричном атмосфером створеном у данима уочи утакмице, напуштала „Карађорђе”, на семафору је стајало болно сведочанство о пређеном путу од слатких снова до сурове стварности: Војводина – АЗ Алкмар 0:3!

Тачно је да су у уводном делу меча Дејaн Мелег и Синиша Бабић промашили две колосалне шансе. Да је искориштена бар једна, ко зна како би се утакмица даље развијала.

Овако, будући да је то прокоцкано, брзи, квалитетни и физички снажни гости су остварили стопостотни учинак: три шута – три гола. Тако се то ради.

У томе је суштинска разлика између холандског и нашег фудбала. Док се ми гушимо у јаловом надмудривању и промашујемо оно што не сме да се промаши, Холанђани показују једноставност директне игре и убитачну реализацију.

Изгледа просто, по систему један–два. Ко разуме о чему се ради, зна да то само на први поглед делује просто и лако. Оптичка варка. У питању је, врхунско достигнуће, нешто што прави разлику и без чега се у модерном фудбалу не може.

И још нешто као последица сувише површног приступа. Војводина јесте примила голове после сопствених грешака, али фудбал се и игра на грешке, изнуђене и неизнуђене.

Ако се ситуације не анализирају идући од узрока ка последицама онда се не добијају прави одговори. Уколико је у фокусу само крај акције, упада се у заблуду да грешке у фудбалу настају саме од себе. Зато, на пример, за први гол АЗ Алкмара није крив голман Марко Кордић.

Критичари кажу да је могао боље да реагује, а при томе амнестирају дефанзивце Војводине који су најпре Гарсији дозволили да центрира, а онда и Вујтенсу да као на тренингу, усред казненог простора и неометан ни од кога (!?), скочи и пошаље лопту главом где је наумио.

Каже се, незнање кошта. Зато су, без обзира што су болна, европска искуства и сазнања још како важна и вредна.