Соња Петровић је сјајна играчица, велики професионалац, увек разборита и чврсто на земљи. Ово, међутим, није ни она издржала. Мада се дуго трудила. Дрхтавим гласом је побеђивала емоције.
- Од четвртфинала сам више пута плакала него у животу. Доживели смо најемотивније моменте. Дивно је што смо успели да заокружимо целу ову причу, након прошлог лета после којег су сви преиспитивали да ли нам се посрећило на Еропском првенству. Поновљени успех доказује какав квалитет и жељу имамо.
Соња је пренела како је изгледао сусрет са селекторком током полувремена.
- Дефинитивно кључан моменат. Марина је ушла унутра и рекла ствари које су деловале као отварање очију. Није нас уопште пазила, с обзиром да смо им у трећем периоду дозволиле да се врате. Али, после њеног дрмусања смо устале и кренуле са јачом енергијом.
Петровићева се онда отворила:
- Сви ће да причају да имамо атмосферу и хемију. Ја знам да нисмо све најбоље дугарице, да не обожавамо све једна другу, да имамо моменте, као и све жене, када не можемо једна другу да гледамо. Али исто тако знам да не постоји особа у тиму која не би све учинила за другу.
Ту је Соњин глас први пут пукао. Али, и даље се држала.
– Свака би пала на нос, на главу, за победу. Када погледамо једна другој у очи, види се жеља која те тера преко максимума.
Како ћете сви стати на балкон, упитана је једна од најбољих играчица Олимпијских игара.
- Ја ћу им учинити услугу, јер нећу бити ту, одмах путујем. Али, драго ми је што ће младе девојке то искусити. И даље имам сачуване слике у телефону, гледам их када ми је тешко. Када људи скандирају наша имена, енергија и подршка коју су нам слали. Ја немам ниједну особу која ми је рекла нешто лоше после полуфинала. Сви су пружали подршку, причали да су поносни. И свака од нас има неку особу у тиму за коју зна да ће је подићи. То је кључ.
У том тренутку Јелена Миловановић је прошла и загрлила саиграчицу. Баш тада колега је питао Соњу коме посвећује медаљу.
- Па мојима...
Готово. Више није било разговора. Само речи кроз јецаје.
- Били су уз мене све време. Мами и тати пре свих, шта су све прошли са мојим повредама. Ево на неки начин да им вратим. И ова овде која је прошла све са мном на терену – усмерила је Соња палац ка Јелени Миловановић која је препознатљивом ведрином савладала чак и уплакану пријатељицу:
- Јелена. Да се зна ко је „ова овде“. Неко слуша – поручила је Миловановићева.
Сада је осмех мешао сузе док је Соња одлазила:
- Ево, остављам вам ову са највећим...
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
