Марковић: Сваки пут када ми је жена трудна ми освајамо медаљу

Ово може да се тврди за неколико играча које је Александар Ђорђевић повео у Рио де Жанеиро, али само за Стефана Марковића ћемо написати – без њега овај успех не би био могућ!

Овај момак је постао човек, није више играч него играчина а, чак и да уђемо без неког предзнања и да судимо само према односу свих саиграча према њему, можемо да закључимо – страшан је и тип.

Јер, после још једног одржаног часа у школи одбране на врхунском нивоу, овај 28-годишњи плејмејкер се појави пред новинарима и покаже оно што на терену свакодневно демонстрира – несебичност.

- Гледали смо утакмице наше репрезентације када смо били клинци. Хвала богу па ће и моје дете моћи да гледа ове мечеве у којима ја играм. Стварно је част бити део овога од првог дана.

Стефан је у одбрани појео Делаведову, Милса...кога год је требало.

- Када смо дошли на састанак, током првог видеа који смо гледали рекли су нам да смо у првој утакмици примили 50 поена само на контранапад, њихов офанзивни скок и грешке пре испуњеног бонуса. Сада смо показали како мора да се игра. После смо, у трећој четвртини, наставили са нападачким менталитетом, нисмо бранили 20 разлике, него су Сале и Тео рекли да нападнемо и да ништа не бринемо. Одиграли смо перфектну утакмицу, ово је нешто најлепше, што смо сви сањали.

Како Марковић описује своју беспрекорну дефанзиву?

- Тимски смо зауставили све! Не може један играч сам. Била су сјајна преузимања, тимском одбрамном смо их спустили на 14 поена за полувреме што је стварно фантастично, посебно против овакве екипе.

Онда је Марковић још једном показао нежну страну:

- Рекао сам малопре Теодосићу да морам да одморим, па да се вратим за једно пет година. Јер сваки пут када ми је жена трудна ми освајамо медаљу. Сину сам донео светско сребро. Надам се да ћемо за принцезу да се потрудимо више, да буде неко злато – насмејано је поручио Марковић и отишао у свлачионицу да се чује са клинцем и супругом која ће крајем године донети на свет девојчицу. Која ће бити поносна на оваквог оца.

Стефан Марковић се још једном показао у најлепшем светлу.

- Причао сам да смо пролазили кроз све и свашта, кроз тешке периоде, али смо се увек држали. Баш због тога ми је жао што Немања Бјелица није ту. Знам да га спомињем често, али нам много фали. Велики поздрав за мог брата – чак ни у тренутку великог славља није Марковић заборавио дугогодишњег саиграча који због повреде није део великог успеха.