Изборна скупштина РСС: Милан Ђукић, Синиша Лазић или Божидар Ђурковић?

Нису се момци изборили за Олимпијске игре, ни за сва остала такмичења, али зато наше девојке у децембру одлазе на Европско првенство у Шведску.

Њихово учешће је утеха свих рукометних утеха, вредно сваке пажње и подстрека, обзиром да је селекторка Драгица Ђурић у немогућим условима успела да поврати нашу репрезентацију и доведе у веома стабилно, обећавајуће стање.

То наравно није довољно да српски рукомет изађе из глиба, у руководству Савеза је стање толико мутно, устајало и негативно, на свим нивоима је таква катастрофа да нешто под хитно мора да се мења. И то много, и то ускоро.

Баш смо покушавали, има томе годиница, већ осам, од када је ове власти, често на сасвим леп, подстицајан и културан начин указивали на пропусте и лоше потезе, били крајње стрпљиви, али не вреди. Ни трзаја.

Гомила неупућених, незаинтересованих и већ оседелих у тим фотељама, која или нема појма о дешавањима на терену и изван њега, или само гледа како да увећа сопствену добит.

Дуго се мислило да у осиромашеном рукомету, баш као и у држави, нема више шта да се отме, али увек има шта да се прода. Управни одбор РС Србије, на пример, поред свог образа највише продаје маглу.

Ту ћете, осим кружења устајалог ваздуха, свакако чути и тако невероватне коментаре и предлоге од којих и буквално застаје памет. О срцу и да не говоримо.

Невероватно колико је, на тако важним позицијама, некреативних, а тако дрских и надобудних људи.

Нема тог дна који ће их призвати памети, нема тог броја пропалих квалификација, угашених клубова и талената због којих ће пожелети (моћи) нешто да предузму. Могу само да их удвоструче, јер, мада делује немогуће, може и горе.

Али, нису они криви, већ дугогодишњи председник Велимир Марјановић који их је такве изабрао и слушао, посебно судијског боса Слободана Вишекруну, жале се многи; али и што није враћао у рукомет све оне са којима се тврдокорно завађао кроз године, што је као високи професионалац посла који спроводи закон и мир, наивно поверовао да у спорту треба мекша рука, да је ту потребна демократија. Фатална грешка.

Одговоран је Марјановић наравно и што је дозволио да се Канцеларија отцепи од УО, због те тоталне несарадње и размимоилажења после дуге и добре сарадње са генсеком Божидаром Ђурковићем (и у Партизану).

Али, и сви ми остали смо одговорни: преостали клубови који глуме квалитет и плаше се судијске освете (арбитри наравно и сад диригују комплетним рукометом, увек), тренерчићи који се зарад бедног и лабавог ангажмана у домаћем рукомету плаше и сопствене једва видљиве сенке, играчићи који не напредују и дозвољавају да их сви они мајмунишу, новинарчићи који смо дигли руке од овог спорта.

А посебно су одговорни они времешни и релативно збринути заљубљеници у рукомет који су се с гађењем повукли јер их нико не зове и пљују у даљ из свог добро ограђеног дворишта и кафанске баште, такође без намере да ишта учине.

Е, сад да видимо како се такав рукомет спрема за Изборну Скупштину 8. септембра, у великој тајности наравно, јер у овом спорту се одавно само шапуће. Или због тога што нема шта да се каже, или се плаше.

Е, тако, а док се не осмеле и јавно не кажу, да избацимо намере, за које смо наравно чули, у тајности.

Војводина ће наводно предложити Милана Ђукића из Војводине за првог човека РСС, централна или већ која, Синишу Лазића, потпредседника РСС, док ће се Београд, ево већ у уторак на својој Скупштини, одлучити за генсека РСС, Божидара Ђурковића.

Значи, све познате фаце. Па, да, нема тог са стране који би пожелео да уђе у рукомет, далеко било.

О њима тројици скоро све знамо, ту су деценијама и са представљањем ћемо се позабавити наредних дана кад нас (они или неки други) удостоје својих програма, па да их натенане изанализирамо, ако иког то више занима. Сигурно ће бити занимљиво...