Ексклузивно, Ђоковић открио зашто је остао без успеха на Вимблдону, Ју-Ес опену и у Рију: Од Ролан Гароса нисам уживао!

Специјално за Журнал из Нице: ВОЈИН ВЕЛИЧКОВИЋ

Дубоки уздах, неколико секунди оклевања, а онда неочекиван одговор на питање – освојили сте Ролан Гарос, велики циљ у овој години, шта ће бити приоритет у следећој?

– Не могу једноставно да одговорим зато што осећам да пролазим кроз неку врсту транзиције, и као човек и као играч, и не бих да на неки начин отаљам ово питање као што уобичајено одговорим. Да ли је то освојен неки турнир или број 1 на свету – у једном даху изговорио је Новак Ђоковић, очигледно више филозофски него спортски расположен.

Интервју који је планиран да буде први Нолетов после пораза у финалу Ју-Ес опена пре десетак дана у Њујорку, али и неуспеха на Вимблдону и Олимпијским играма у Рио де Жанеиру, био је све само не то.

Ривијера рај за тенис

Ноле је током неколико часова боравка у Академији Муратоглу више пута истакао важност њеног отварања овде.

– Ривијера је веома популарна за тенисере, поготово због Монака и Нице. Живим у Монте Карлу много година, и много великих играча долази тамо, јер су време и начин живота сјајни. Кад је свугде зима у Европи, овде можемо да се нормално припремамо за Аустралију. Можда само још у Шпанији имате сличне услове целе године као овде.

Похвалио је и власника и великог пријатеља.

– Патрик је направио сјајан посао, овде имате све на једном месту. Можете да видите тенисере свих нивоа, од рекреативаца до професионалаца .Он увек жели све најбоље за све тенисере. Све то много помаже правилном развоју играча.

Ђоковић, иако у друштву Серене Вилијемс, апсолутно најбољег појединца белог каравана у овом миленијуму, али и са великим шансама да до краја каријере постане најбољи руковалац рекетом свих времена, био је највећа звезда отварања Академије Патрика Муратоглуа у околини Нице.

На конференцији за медије готово сва питања су била њему постављана, после ње, више пута смо почињали интервју, али никако да одмакнемо од првог питања, јер су Новака растрзали на све стране.

Свако је хтео бар мало да поприча са бројем 1, да направи селфи, да узме аутограм. А то нису били обични навијачи, него ВИП личности овог краја Француске.

У Србији клубови су основа

На питање како су тениски живот и рад формирани у Србији, на академијама или клубовима, Ноле је одговорио.

– У Србији су основа клубови. Желели бисмо да имамо академије и више услова за развој тениса. Ја сам одрастао у академији у Немачкој, провео неколико година, између 12. и 17, код Никија Пилића, чија академија је тада била проглашена за најбољу у Европи. Долазили су Бекер и Иванишевић да тренирају као и још неки велики асови. За мене је тада био сан да постанем врхунски тенисер и када бих их видео да тренирају поред нас, како се припремају, како живе, ко су, било је заиста јединствено.

И да на крају не беше Новакове пословичне љубазности, не би интервјуа ни било. Али мада су га чак и организатори спречавали, јер су осталим новинарима обећали да неће бити појединачних разговора за медије, он је инсистирао да бар неколико минута посвети једином земљаку на отварању највеће академије у Европи.

– Заправо све је то у сенци развоја и процеса који тренутно доживљавам као човек – наставио је најдоминантнији тенисер ове деценије.

– Желео бих да на неки начин све ово испадне онако како је божја воља у смислу да поново максимално уживам у тенису јер нисам имао велики ужитак у последњих неколико месеци. Од Ролан Гароса дешавале су се многе ствари у мени, као део транзиције која ме је мало спутавала од оригиналног и најбитнијег осећаја који сам имао на почетку и због кога сам почео да играм тенис.

Академије право место

Ђоковић увек истиче колико су оваква места права локација за тениски напредак.

– Ко год жели да постане врхунски тенисер, треба да дође у овакве академије јер се ту учи. Сви смо ми постали тенисери јер смо се заљубили у тенис а не да бисмо зарадили паре. Деца треба да верују у своје снове али неопходно им је и пружити подршку. Када год наиђе потешкоћа, треба то да схвате као подстицај да напредују још више а не да се зауставе – дао је број 1 неколико савета.

Још један уздах, секунд-два размишљања, па наставак монолога:

– Дакле, то ми је најважније, да вратим ужитак и вратим осећај припадности терену у турнирским условима. Јер када нисам на турниру, налазим пуно среће да играм тенис. Међутим, тај притисак, амбијент који влада у тој средини, можда у последњем периоду, представља превелико оптерећење за мене и зато нисам уживао. Сада сам у фази живота када, као и сваки човек, доживљавам промене и потпуно сам отворен према Универзуму да ми постави ствари у животу и каријери онако како је божја воља, онако како треба да буде, а ја ћу с друге стране и даље да се трудим да заступам праве животне вредности, да пронађем срећу у сваком тренингу, у свему што радим јер је то смисао живота.

Слаже се да се много тога променило толико жељеном победом у Паризу.

– Није само притисак после освајања Ролан Гароса у питању, вероватно је дошло и мало до засићења. Неке ствари су се тако поклопиле да нисам имао психичку свежину која ми је требала за Вимблдон, Ју-Ес опен и Олимпијске игре. Ја сам се трудио и доспео до финала Ју-Ес опена, што је био изванредан резултат, узимајући у обзир здравствене околности због којих није ни требало да играм у Њујорку због повреде из Рија. Али на крају сам успео да га завршим онако како се и завршио. Наравно да бих волео да сам освојио титулу, али и финале је одлично достигнуће. Сада се стварно препуштам процесу промене и развоја и на неки начин можда отворености ка новим сазнањима која ми долазе и у тенису и у животу.

Тенис је веома скуп

Као аргумент у корист академија, Новак је подсетио колико је тешко младима да се пробију.

– Тенис је много скупљи него фудбал, кошарка или остали тимски спортови.. Требају вам тренери, терени, рекети, лоптице, а све то много кошта. Зато тенис није много исплатив. Баш зато је добро имати овакве академије где можете да пошаљете своје дете јер може д стекне спортско образовање али и оно право. Надам се да ће у будућности бити још више академија.

Ко зна, можда се освајање Купа мускетара покаже као велика раскрсница у Новаковом животу.

– Осећам да сам у фази велике промене. И тренутно ми је то једино у глави. Мање ме интересују успех, достигнућа, трофеји. Никада нисам ни играо тенис због тога а сада ми је то и још мање релевантно.

После њујоршког финала са Вавринком и проблема са ноктима, било је разних прича. Да је много крварио, да је неопходна операција...

– Није било толико драстично, хвала богу. Са ноктима је сада све у реду – објаснио је Ноле, а онда уз осмех додао.

– Моје тело више није тело 20-годишњака, то је сигурно. Играм преко десет година на врхунском нивоу, на неки начин све то има своју цену. С друге стране, уверен сам да ће ми начин на који приступам животу, тренинзима, опоравку и старању о свом телу, дати дуговечност у каријери, што ја тражим.

Огроман притисак на браћи

Ноле је открио и шта се дешава са Марком и Ђорђем.

– Моја браћа су престала да играју тенис, јер им је било јако тешко. Није лако бити као Серена и Венус Вилијемс које су редак пример у спорту да сестре успеју. Моја браћа су четири и осам година млађи од мене. Играли су тенис, били су у сенци мојих успеха, покушали су да остваре каријере, али нису успели. Сада покушавају да схвате шта сами желе од живота. Откако су оставили тенис, као да им је лакнуло. Био је огроман притисак на њима.

На питање да ли ће једног дана имати своју академију, Ноле је таман хтео да заусти, када се Муратоглу умешао:

– Реци не!

Ђоковић се насмејао:

– Само уз Патрикову помоћ – рекао је а онда додао.

– Ја сада немам времена да се посветим својој академији али бих волео једног дана и то да радим.

Егзибиција Нолета и Серене Вилијемс

На свечаном отварању Новак Ђоковић и Серена Вилијемс су одиграли и неколико поена у друштву дечака који тренирају на Академији Патрика Муратоглуа.

Њих двоје су били врло елегантни, па је Новак егзибицију одиграо у оделу са све лептир машном, а Серена је била у дугој црној хаљини и на штиклама. Правим мајсторима није битно како су одевени, тенис могу подједнако добро да играју и елегантни и у спортској опреми.

И за крај, да не буде дилеме са каквим амбицијама светски број 1 улази у завршницу сезоне у којој брани титуле у Пекингу, Шангају Паризу и на Мастерсу у Лондону.

– Знам да када се заврши Ју-Ес опен, људи мисле да је сезона готова, јер више нема грен слемова, али још није. Има још важних турнира у овој години. Желим прво њих да одиграм па ћу се окренути наредној – открио је Ђоковић.