Бранко Цвијетић се покајао: Што даље од Београда!

Недавно смо објавили Отворено писмо пуно огорчења тренера Бранка Цвијетића, упућено Мирку Шуману, власнику Радничког БГ, кога је дебело испрозивао и др Зоран Валдевит испред Јуниора, па сад чекамо надлежне да реше тај спор. 

– Ни један коментар на Журналовом сајту, на текст о Шумановој превари, није био упућен на преваранта, али су читаоци нашли за сходно да, иако не знају ни део истине, прокоментаришу моју улогу у тексту: анонимни тренер, сумњиво им је какве су то услуге које су мени обећане, зашто сам платио 5.000 евра да бих био тренер голманки, нисам ја баш тако наиван...

Није ваљда тако?!

– Покајао сам се сто пута што сам уопште дао текст да се објави, постао сам предмет спрдње и оговарања... Али, и даље ћу бити заљубљеник и лудак који воли рукомет. Тренираћу и даље без надокнаде, само овај пут сам изабрао друштво: што даље од Београда.

Баш сте огорчени...

– Како не бих био?! Али, и даље ћу после утакмице водити све играчице и колеге на пиће, без обзира да ли смо победили, или не. Јер то хоћу, а још увек могу. Имам свој посао од којег пристојно живим, имам синове, супругу и четворо унучади, имам своје име и презиме, иако сам за некога анонимус, имам своје пријатеље из рукометног света које не бих мењао ни за кога...

Како је у Металцу?

– То је потпуно аматерски клуб, сви радимо без хонорара. Званично ја сам први тренер пошто имам лиценцу и дозволу, али има нас троје тренера и сваки ради свој део посла. Синови ми живе у Ваљеву, па сам спојио две љубави: према породици и рукомету и имам подршку породице у томе. Мој једини услов када сам долазио био је да будем уважен и поштован онолико колико заслужим. Циљ ми је да заживи школа рукомета за девојчице и у Ваљеву...