Шта то очекује новог првог човека Савеза, да ли је српски рукомет тренутно на раскрсници, каква му је будућност...
– Не можемо да ниподаштавамо организацију три велика такмичења, две освојене медаље. То је истински подвиг и упркос свим причама наше репрезентативне селекције имају максимално коректне услове за рад и ту нема замерке. Стицајем околности током тих првенстава био сам у контакту и са представницима осталих репрезентација учесница и сви су врло позитивно изразили. Дакле, говоримо о ономе што се види, а анализу резултата треба да праве људи задужени за то – одговара Момир Рнић капитен златне генерације из Лос Анђелеса и Швајцарске.
Али и брже додаје:
– Исто тако не можемо ни да занемаримо чињеницу да нам клупски рукомет грца у проблемима. У домаћим такмичењима, од најнижих па до највиших рангова једва састављају крај с крајем. На међународној сцени смо у подређеном положају...
Има ли излаза из тога?
– Кога год од нас да питате, рећи ће исто, мора нешто да се уради. У ситуацији смо да је рукомет сада шести спорт, иза фудбала, кошарке, одбојке, ватерпола, тениса, а некада је био бренд. Морамо једноставно сви ми рукометни људи да направимо заокрет. Није важно ко се како зове већ да се сви укључимо, без сујете, обазирања на функције и да направимо нешто за добро рукомета.
Рнић је, како и сам истиче, у рукомету прошао све, од играча, преко тренера, директора клуба...
– Ево и данас се боримо да Пролетер спасимо да не доживи судбину нишког Железничара. То је клуб у коме сам играо, двадесет година је био под спонзорством Нафтагаса и постизао резултате, дошао је Агрожив, знамо каква је судбина и те фирме. Тешко је наћи спонзора кад сваки дан нешто црно из нашег спорта осване...
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.