Ђукић: Постоје победе које воде у слепе улице, и порази који отварају нове путеве

На дан Скупштине, Милан Ђукић је писменим путем повукао кандидатуру за председничку функцију.

У образложењу одлуке Ђукић навео:

Кандидатуру за председника РСС сам прихватио као будућу озбиљну обавезу, којој сам желео да приступим на једини могући и једини начин који знам – а, то је да унесем целог себе у посао који радим.

С том идејом самостално сам написао Програм, који је више „Нови концепт новог РСС”. Такав концепт сам представио спортској и рукометној јавности. Тај концепт, познато је, није добио статутарну већину. То је чињеница. Тај концепт није ни изгубио, и то је чињеница. Протек времена, од прекида Скупштине до данас, није учинио ништа.

Учинио сам и додатни напор, у виду низа састанка са представницима рукометног савеза Београда и противкандидатом, са идејом да покушамо да заједнички наступимо, да приближимо два програма, да заједнички изађемо на Скупштину са једном платформом у којој би било места за све идеје и све људе који желе добро српском рукомет. Нажалост, та платформа је одбијена. Без разматрања.

После одлуке делегата са Косова и Метохије, а потом и Војводине, да не желе да учествују на новој Скупштини, због разлога које су навели, остао сам фактички без подршке оних делегата који су ме кандидовали.

У таквој ситуацији, у овим околностима, у овој ситуацији у изборном процесу, донео сам једину могућу, моралну одлуку – да повучем сагласност на кандидатуру и тиме фактички повучем и кандидатуру за избор председника РСС.

Као што на Скупштини од 8. септембра 2016. нисам желео почетак мандата са сумњивим гласањем, тако и сада сматрам да победа, чија год била, ничему добром не би водила. Победа на Скупштини РСС, без делегата са Косова и Метохије и Војводине, може бити легална, али никада не може имати легитимитет. Држим до тога да су и легалитет и легитимитет избора веома битне ствари, што ме је и навело да донесем овакву одлуку.

Желим да се захвалим Рукометном савезу Новог Сада и Војводине који су ме једногласно подржали. Хвала, и честитам на храбрости, свим делегатима који су ме подржали и који су гласали за наш програм.

Верујем и да сам сада многе разочарао, али још више верујем у оне који знају да постоје победе које воде у слепе улице, и порази који отварају нове путеве.

Српском рукомету и савезу желим срећу и напредак, јединство и прогрес, верујући да смо из ових, и оваквих, избора сви извукли неку поуку. Ако смо.

Одлука је неопозива.