Отворено писмо Милана Жарковића: Голијанин је поступио мудро

- Поштовани,

после неколико декада проведених у српској одбојци као играч и тренер, морам да реагујем на дешавања која наносе штету одбојкашкој организацији и одбојци као спорту.

Српска одбојка јесте светски спортски гигант, који је брижно и систематски стваран, захваљујући спортској политици нашег друштва и труду, љубави и личним одрицањима чланова наше организације.

Одбојка је као бренд и тренд у Србији, поред стручног рада и играчког кадра, у великој мери створена управо због тога што су је водили они који најбоље препознају и решавају проблеме одбојкаша.

Један од оних који је несебично улагао себе у стварање генерација играча, како у клубу, тако и у репрезентацији, јесте Председник Одбојкашког савеза Србије, господин Ненад Голијанин.

Познајем га тачно 38 година. Играо сам против њега и могао много тога да научим.

Био сам капитен у Партизану, када је он постао председник црно-белих. Био сам и тренер у клубу са Председником Ненадом, са којим сам освојио титулу првака Србије. Био сам 12 година селектор Јуниора и са њима први пут у историји, освојио медаље на европским и светским првенствима.

И то опет са Ненадом Голијанином као подпредседником ОСС. Свака сарадња са Ненадом Голијанином је била препуна људских, патриотских и истинских спортских поука, које се памте и спроводе, не само у надметању и тренингу тренутно, него целог живота.

Ненад је ненадмашив у увођењу младих људи у спорт, живот и обавезе које доноси време. Непресушан је извор идеја, које су он и Боричић реализовали поучени превеликим искуством партизана Ђоке Станишића, ројалисте Љубе Бабића и савременика Милана Цревара.

Ширина, људскост, хуманост и патриотизам, јесу одлике нашег народа и наших спортиста.

Не треба нама Шпанија да показује да она више воли Косово, него што га ми волимо. Нису они гласали због нас, него због Каталоније.

Ненад је поступио мудро, не желећи да нанесе штету нашој одбојци у свету. Није ни слутио да ће неки то искористити да нанесу штету српској организацији и одбојци, овде, на нашем огњишту.

Истина је да се битка за Косово води на сваком нивоу.

Исто је и истина да је политичка и спортска дефиниција у спорту постављена прихватањем пријема такозваног Косова у Међународни олимпијски комитет. ТАДА НАМ НИЈЕ БИЛО ВАЖНО.

Ми смо послали екипе на Олимпијске игре и тамо афирмисали нашу Србију и дали прилику нашим спортистима да колегама из света представе најлепшу слику Србије.

Ту слику треба гајити и неговати и због тога морамо бити јединствени и не мислити само о данас и само о себи.

Господин Ненад Голијанин јесте и даље човек способан да реализује високе циљеве наше одбојке.

Због тога се надам да ће прави пријатељи и функционери одбојке послушати одбојку у себи, а не политику и указати поверење Ненаду у настављању посла започетог пре четрдесетак и више година.

Писмо сам написао због одбојке којој су неопходни људи као што су Ненад, Бора, Ћуса, Џиги, Вања, Гаја, Чеда, Паја, Града, Мамуза, Миро, Дарко, Шева, Боле, Никола...

Милан Жарковић