Заједница судија и контролора РСС упутила деманти поводом изјаве председника Звезде

- Поводом изјаве госп. Мирка Бутулије, председника МРК „Црвена звезда“ из Београда, и од скоро потпредседника Управног одбора РСС, дате „Спортском журналу“ у издању од среде,  19. октобра, о.г. желимо овим демантовањем да упознамо ширу спортску и конкретно рукометну јавност о релевантним чињеницама које се односе на рад и учешће чланова Заједнице судија и контролора Рукометног савеза Србије у систему рукометног спорта у Републици Србији.

Када говоримо о доприносу рукометних судија, треба знати да се међу њима налазе или су се налазили, и један од пионира рукометног спорта на наши просторима, почивши проф. Гаврило Гојнић, универзитетски професор, који је био председник Рукометног савеза Србије у време када је мушка репрезентација освојила олимпијско злато, а женска постала светски првак.

Међу нашим члановима је био и још увек је то у почасном својству и наш савременик инж. Петар Пупић, председник националног савеза у време када смо истовремено освојили и „мушко“ и „женско“ олимпијско злато, а потом постали и светски прваци у мушкој конкуренцији.

Сигурно је да у оне који су дали немерљив допринос развоју рукометног спорта спада и почивши инж. Андрија Бањанин, легендарни голман београдске „Црвене звезде“ и југословенске рукометне репрезентације.

Сви су они, као и многи други, у своје време били врхунски делиоци правде, дугогодишње истакнуте међународне судије.

Међу нашим члановима има сијасет неуморних прегалаца, правих ентузијаста који дају свој допринос развоју и битисању рукометног спорта на нашим просторима.

Њихов рад и залагање у већини случајева је волонтерског карактера (рад у органима и телима подручних савеза, комисије РСС, клубови нижих степена такмичења, регистрациони центри, такмичарски органи и сл.).

Једину накнаду коју судије добијају су таксе за суђење утакмица, које су далеко најмање у односу на надокнаде које судије добијају у другим спортовима. Дневнице, о којима је реч не постоје као ставка већ целе 22 сезоне, још од 1994. године.

Удаљеност од места играња не сме бити проблем због квалитета утакмица и самих судија, као и различитог места становања судија са листе у односу на клубове који играју лигу (конкретно Супер лигу). Путни трошкови не могу бити већи или мањи, јер зависе од стварно пређеног пута у одласку и повратку са утакмице, и онолики су колики су.

У ранијем периоду се дешавало да су судије по неколико месеци чекали трошкове од утакмица, а неки ни до дан данас нису добили исте, па су морали сами да инвестирају у путне трошкове. Трудимо се као организација да се стручно усавршавамо, да помажемо клубовима и репрезентацији, да за тренере организујемо предавања.

Све судије су се у ранијем периоду одрицале дела такси за развој омладинског рукомета, и више пута учествовали у хуманитарним акцијама.

Из свега изнетог, сматрамо да је нормално да се рукометним судијама и контролорима говори као о социјализованим, образованим, вредним и непристрасним рукометним радницима, а не онако како је то госп. Марко Бутулија изнео у свом обраћању јавности кроз интервју у „Спортском журналу“.

На крају, желимо да укажемо и на то да  нам је јасно шта је по среди, и чему такав став високог, тек изабраног функционера РСС и председника једног од наших најбољих клубова, јер је очито да у наступајућем периоду суперлигашког такмичења његов клуб очекују велики изазови у првенству, па вероватно сматрам да би екстремним притиском на судије могао евентуално да профитира.

Требало би се запитати како је могуће да је више клубова у протеклом периоду освојило одличја у првенству и Купу, ако је тако како госп. Бутулија каже „да судије утичу на све“. Наравно да ће судије, као и досад, остати неутралне, достојанствене и свој посао обављати на најбољи могући начин.

Председник Управног одбора Заједнице судија и контролора РСС

Зоран Станојевић с.р.