Било је то пре двадесетак дана. Позвали смо га у четвртак, у моменту кад је стигла вест да је добио подршку од стране Александра Боричића, председника Европске одбојкашке конфедерације.
Владимир Грбић, који ће у децембру напунити 46 година, сматра да је после осам година проведених на функцији потпредседника ОСС, спреман да преузме и улогу председника.
Да ли је 27. новембар дан кад Владимир Вања Грбић треба да почне функционерску каријеру као председник Одбојкашког савеза Србије?
– Ја сам вероватно негде мислио да ћу председник бити и пре. Међутим, кад вратим филм у последњих осам година, схватам колико сам имао простора да учим и колико још морам тога да научим. Одбојка у Србији мора да настави да даје оне резултате и да буде перјаница српског спорта, на начин на који је то радила до сада. На нама је да обезбедимо континуитет и квалитет, не само резултата, већ и креирања прилика у перспективи.
Вама је у томе дефинитивно помогла и мисија унапређења бич-волеја и турнири одржавани широм Србије?
– Пошто сам последњих шест година имао задатак да развијам одбојку на песку у Србији, то ми је помогло, не само да радим са 12 хиљада клинаца, већ и да дођем до градоначелника, разговарам са људима на локалу и да их чујем, а не само саслушам, те да сазнам који су њихови проблеми и шта је то што они желе. Важно је да осете поверење институције, каква је Одбојкашки савез Србије, и да ми нисмо тамо неки, већ да смо блиски њима и да желимо да сарађујемо и унапредимо нашу организацију.
Ваш рад са децом била је и тема Конгреса ФИВБ 2014. године?
– Тај пројекат је данас звезда водиља многим Савезима. Сматрам да то није био само рад за одбојку, већ улагање у будућност једне државе. Уопште, мој животни пут и моје опредељење је било да се вратим својим коренима, у Србију. Да моја деца одрасту овде, постану доследни и достојанствени људи Србије. Нисам јурио за уговорима, нисам хтео да живим у некој другој земљи, то ме не интересује. Неко ми можда пребацује да сам темпирана бомба, емотивац. Ја сам и на терену давао срце, као и сада. Мене води емоција ка испуњењу моје мисије, коју сам учио од витезова некадашњих времена, који нису само одбојкаши, већ и други врхунски асови српског спорта. Њихово знање и пасију, желим да пренесем на оне који долазе после нас. За то сам се спремао, не само кроз рад у Савезу, већ и кроз едукацију, завршивши Факултет спорта и физичког васпитања – каже Грбић.
Пре десет година, Горан Вујевић и ви сте напустили репрезентацију. Деценију касније, ОСС напушта Александар Боричић, што је нова прекретница за српску одбојку?
– Има ту неке судбине... Ипак, мислим да је једини пут да надоместимо одлазак Боричића очување јединства и интегритета целе организације. Без тог јединства, ми смо ништа! Урушићемо све оно што су Александар Боричић и његови сарадници стварали 25 година, у јако тешким условима, када је било готово немогуће направити нешто. Није ме срамота ако кажем, да сам почаствован да пратим стопе човека, који је био одбојкашки визионар. А који је недавно најавио нову еру европске одбојке, јер је за годину дана направио јединство у ЦЕВ-у, какво вероватно никада није постојало у тој организацији, на чему му је признање одао и председник ФИВБ, др Ари Граса.
Какав је био осећај када сте стајали за говорницом у Луксембургу и читали писмо, практично потписано у Влади Србије?
– Прво треба рећи да сам за одлазак у Луксембург и обраћање делегатима ЦЕВ, добио легитимитет Владе Републике Србије, министра спорта Вање Удовичића, државног секретара за спорт Предрага Перуничића и саветнице министра за правна питања, Иване Дукић. Припремили смо текст и добили дозволу за реч од председника Боричића, иако то у првом тренутку, није ни било планирано. Говор је био, за мене јако емотиван. У мало ситуација у животу, имао сам прилику да осетим такву врсту одговорности. Кад сам завршио читање текста и захвалио се свима на пажњи, у сали је настао мук, а водитељ програма, колега из спортске комисије Јулијус Бринк, без осмеха на лицу, позвао је све делегате на „кофи брејк”.
Какве су биле реакције у паузи?
– Много делегата ми је пришло и честитало на говору, а неки су признали да нису били уопште информисани о појединостима. Да вам не причам какве су биле реакције појединих земаља, са којима смо јако блиски. Оне су одмах предложиле и неке активности на ову тему.
Шта је по вама основна обавеза будућег председника ОСС?
– Први задатак будућег председника је да обиђе лично све регионе, да поразговара са свим градоначелницима, представницима локалних самоуправа, представницима регионалних Савеза и клубова. Да их саслуша и чује, да схвати који су њихови проблеми. Да ојачамо оно што је суштина, а то је повезаност организације. Да ми као Одбојкашки савез Србије будемо ти, који ће дати озбиљну подршку сваке врсте ономе што су наши клубови, како би могли да обезбедимо континуитет резултата националних селекција. То је најважније од свега, јер је јасно да нам репрезентативци долазе из малих средина. Ако не одемо у базу, не можемо да очекујемо да ће нам иста та база вратити.
Како обезбедити финансијску сигурност клубова и Савеза?
– Жеља ми је да доведем и нове партнере, који ће помоћи да се осигура нормално функционисање не само Савеза, већ и клубова. Клубови су основна ћелија опстанка и нашег развоја и зато сам спреман да учиним све како би њихова материјална ситуација била онаква, као у последњих десет година, ако не и боља.
Да ли сте убеђени да ће 27. новембра победити одбојкашка Србија?
– Мислим да одбојку треба да воде одбојкаши и то они који су свесни шта је направљено за 25 година. Одбојкаши који имају визију и који јасно знају шта је организација и који су простори у напретку. Јер, пратити Александра Боричића и оно што је он урадио са одбојком у Србији, није нимало лако. Врло је одговорно и дао нам је свима домаћи задатак. Зато и у изјавама треба водити рачуна, када се позивате на њега. Потребно је показати пуно поштовање, јер ако је ико то заслужио, онда Александар Боричић јесте. Нама треба јединство и интегритет организације. Мораћемо пуно да радимо, нисам човек сујете и реваншизма. У Одбојкашком савезу Србије има места за сваког и треба да будемо сви заједно – рекао је на крају Владимир Грбић.
ИГРАО САМ НА МЕСТУ ПРИМАЧА...
Прокоментарисао је Владимир Грбић и чињеницу да су шесторица његових колега из златног олимпијског тима, отворено стали на страну Зорана Гајића...
– Процените сами да ли је њихова изјава притисак на делегате, да ли је то јединство о којем причамо, да ли је случајно, или није. На крају крајева, играо сам на месту примача сервиса и јако добро знам ко, шта, како и на који начин сервира... И у ком тренутку. Међутим, мој циљ остаје заједнички. Мој интерес су дечји осмеси и квалитет организације. Можемо да се дружимо сви и има места за све репрезентативце и олимпијце. Велико је одбојкашко небо у Србији. Важно је да свако од њих буде ту, јер својим радом, енергијом и посвећеношћу, може да допринесе, колико жељи. Ја сам овде 365 дана годишње и сматрам да председник Савезу мора да буде у Србији и посвећен том послу сваки дан – закључио је Грбић.
ЗАХВАЛНОСТ ПРЕМИЈЕРА ВУЧИЋА
Након емотивног излагања на Конгресу ЦЕВ у Луксембургу, на којем је пренео став Владе Србије о пријему Федерације тзв. државе Косово под окриље ЦЕВ, Владимир Грбић је добио похвале са свих инстанци.
– Позвао ме је исто вече мој пријатељ, градоначелник Новог Сада, Милош Вучевић, коме честитам овом приликом на фантастичном успеху, јер ће Нови Сад бити Омладински европски центар 2019 и Европски центар културе 2021. Честитао ми је у своје име и у име премијера Александра Вучића. Тада ми је најавио лично позив премијера, а то се и догодило следећег дана. Господин Вучић ми се захвалио на свему ономе што смо моја породица и ја урадили за Србију. Био је то за мене дирљив позив и рекао сам да ћу увек бити тај, који ће кроз језик који једино знам, одбојкашки, својој земљи дати највише.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.