Ђуричковић после отказа у ОСС: Поново бих био уз Вању Грбића, из хиљаду и једног разлога!

У мирној атмосфери, без иједне проливене капи жучи, прича о последњим данима у Савезу, изборима, али и годинама рада у српској кући одбојке.

Треба написати и то да је од своје 13. године одбојкаш. Прошао је све млађе селекције сарајевске Босне.

Био је и директор ОК Будућност из Подгорице, а са 29 година и председник Скупштине удружења одбојкашких клубова савезних лигаша.

Највећим личним успехом, сматра и одбојкашки турнир на београдској Универзијади 2009. године, чији је директор био.

Никада експониран у медијима, увек са жељом да се у први план истакну играчице и играчи, чланови стручног штаба. Без обзира на све, немерљив је његов допринос резултатима националних селекција и имиџа Одбојкашког савеза Србије.

А нарочито успесима женске сениорске репрезентације, чији је тим менаџер био осам година. Волонтерски. Последњих шест, обављао је улогу координатора свих националних селекција.

У уторак је, после разговора у „четири ока” са Зораном Гајићем, добио информацију да му престаје радни однос у Одбојкашком савезу Србије.

– Негде ми је потпуно логично да Зоран Гајић, као нови председник ОСС, бира сараднике, са којима жели да ради и да мене доживљава као неког ко припада старој руководећој структури. Ту негде тражим и одговор на питање „зашто” сам био један од првих прекобројних у Савезу – почиње Ђуричковић.

Можете ли нам открити још неке детаље из тог разговора?

– Прво бих рекао да је он био коректан, чак и другарски. У два минута смо се све договорили. Питао ме је „шта желим, или шта тражим” да напустим Савез? Ја сам кратко и јасно одговорио „ништа”. Он је џентлменски понудио да узмем оно што ми припада по Закону и ту смо завршили разговор.

Јавност мало зна да сте одлазак из Савеза наговестили и пре самих избора?

– То сам рекао и Зорану Гајићу кад смо се растајали, али и Владимиру Грбићу пре самих избора. Поделе су те, због којих сам одлучио да напустим Савез. Истина је и та, да нисам имао никаквих предизборних активности у корист Владимира Грбића, иако сам све време и срцем и душом био уз њега. И када би се све ово поново догодило, опет бих био уз Грбића, због хиљаду и једног разлога. Он је частан и честит човек, са добрим намерама, који је био осам година потпредседник Федерације и који припада једној угледној породици Грбића, чији су отац и брат толико дали нашем спорту и нашој земљи, да не бих могао бити ни уз ког другога, ко би био противкандидат Владимиру Грбићу.

Одлазите из Савеза уздигнуте главе и чиста образа?

– Апсолутно! Људи који ме познају и који су радили са мном, знају како сам радио, колико сам жртвовао и себе и своје здравље и своју породицу. Ниједног јединог дана проведеног у одбојци ми није жао. Јако сам поносан што сам био део екипе, која је припадала господину Александру Боричићу, а у којој су били још Ненад Голијанин, Слободан Милошевић и њихови најближи сарадници. Од њих сам учио и сазревао као спортски радник. Срећан сам што сам био део те велике сложне породице, сачињене од веома часних и поштених људи, који су све радили у интересу одбојке.

Једна од реченица Зорана Гајића у предизборној кампањи критиковала је једноумље у Одбојкашком савезу Србије. Да ли сте сагласни са том констатацијом?

– Ако се једноумљем сматра нешто што је продукт разговора, изношења аргумената, договора и на крају јединственог става, као и јасно и гласно израженим принципима рада, онда јесам. Али, дефинитивно стојим иза тога да у Савезу није владало једноумље, већ да смо се око свега договарали – каже Ђуричковић.