Умро краљ, као да је умро Тито, заустављена сезона, земља је била паралисана, све је стало

Бурирам јунајтед најтрофејнији тајландски клуб жели да се врати на стазе успеха са српским тренером. Ранко Поповић (49) је ангажован у последњој трећини овогодишњег првенства кад је било јасно да ће Муантонг надмоћно освојити титулу. Али стручњак који се доказао и у домовини у суботичком Спартаку, многим јапанским клубовима и шпанској Сарагоси има задатак да у 2017. доведе петоструког шампиона до нове круне.

Тајланд је дивна дестинација, хиљаде Европљана дају огромне паре за одлазак тамо, а ви добисте новац да одете у тај део Азије.

- Дуго су ме позивали људи из Бурирама, пошто се знамо из азијске Лиге шампиона, у којој сам водио јапански клуб – прича Поповић. – После Сарагосе нисам радио осам месеци, у августу је било крајње време да почнем. Нисам баш знао где идем, али наравно да сам се распитао код наших људи.

Да ли сте звали бившег саиграча из Партизана Славишу Јокановића, који је на Тајланду направио историјски успех довевши Муантонг до титуле шампиона без пораза?

- Наравно, али добио сам информације и од других људи, као од Милоша Јоксића који већ дуго ради тамо. У клубу су ме сачекали спортски директор Божидар Бандовић и тренер голмана Зоран Мијановић. На почетку сам се изненадио, мислио сам да је квалитет лиге слабији.

Али?

- Напредују, што је очигледно било и недавно кад су у квалификацијама за СП 2018. Тајланђани одиграли 2:2 са фаворизованом Аустралијом. Много је странаца играча, сваки клуб може да их има по пет (четворицу из целог света плус једног из Азије). Највише је Бразилаца, има Шпанаца, Португалаца, Африканаца, наших... Има и доста страних тренера. Ма улаже се све више и верујем да ће из године у годину тајландски клубови бити све јачи и конкурентнији на континенту. Односно да ће моћи да парирају Корејцима, Јапанцима, Кинезима, па и екипама из арапског света.

Долазећи у Бурирам потписали сте уговор на годину и по, после три месеца адаптације шта кажете?

- Лепо је и опуштено. Људи су весели, расположени. Нема намргођених. Тако и играју фудбал. Имају дара, али за њих је све још игра. Као да не схватају сувише озбиљно да је резултат мерило. Мени се то генерално свиђа, преферирам нападачки фудбал, без калкулација, али са много обавеза.

Како то?

- Код мене нема поделе на бекове, штопере, нападаче, увек кажем „ти си играч, не дозволи никоме да те етикетира дефанзивац, крило, везни”. Тражим од свих да играју, штоперу кажем да слободно изнесе лопту што даље од гола кад може, да се прикључи нападу и да му није забрањено да постигне гол. Шпицевима причам да се увек потруде да нападну ривала кад је лопта код њих, не да стоје и чекају. Морају да знају да су сви део тима и једнаки, да нема заслужнијих и оних других.

Да ли је сјајни стручњак Ивица Осим, са којим сте радили мало у Партизану, више у Штурму, заслужан за тако поимање фудбала?

- Сигурно. И даље се чујемо. Угледам се и на друге, пре свих Арсена Венгера, за којег сматрам да је можда највећи тренер данашњице не само због лепог фудбала који игра његова екипа, већ и стварања играча и Ђозепа Гвардиолу. Мурињо није баш по мом укусу, мада му се не може оспорити да из екипе извуче максимум.

Дакле ви сте поборник стила „лепог фудбала” који као тренер заговара и Драган Стојковић – Пикси.

- Да и ја причам играчима да изађу на терен, уживају, радују се, покажу све што могу. Не дозвољавам љутњу, намргођеност, незадовољство и увек кажем играчима да не постоји разлог за то. Причао сам то овде, у Јапану, Шпанији, сада. Фудбалери одлично зарађују, раде што воле. Па нека дају максимум уз смешак и допринесу што бољем резултату клуба. Јер он је изнад свих нас.

Враћамо се у земљу на Индокинеском полуострву, какав је тај тајландски ноћни живот?

- Немам појма – из топа испаљује отац три кћерке. – Бурирам је градић од 25.000 људи на граници са Камбоџом, далеко од мора и луднице Бангкока, који је 400 километара од нас. Мени је лепо кад год одем у главни град, јер тамо живи моја рођена сестра Данка, с којом раније нисам имао прилике често да будем.

Значи само Јунајтед?

- Бурирам јунајтед има феноменалног власника. Невин Чидчоб је милијардер, који обожава фудбал и константно улаже у клуб. Живи за то. Ма направио је услове какве има и ретко који европски клуб. Од стадиона, највећег у тајландској Првој лиги, преко тренинг центара. Да, не једног већ два. Јер поред оног у Бурираму, направио је и један, уз пратеће објекте у Бангкоку. Кад играмо против клубова из главног града и околине ту боравимо. Ма цела газдина породица ради за клуб. Супруга брине да наша академија у којој је сада три стотине деце буде обезбеђена и да им ништа не недостаје, до сина и кћерке, која нам дизајнира опрему и гардеробу. Господин Чидчоб, иначе заљубљеник и у мототрке, је и велики пријатељ газде енглеског шампиона Лестера Вишајиа Шриваданапрабхе.

Да вас газда не препоручи пријатељу, па и Јокановић је после титуле на Тајланду завршио на Острву?

- Не мислим о томе. Желим само да добрим узвратим дивним људима из клуба. Да вратимо титулу шампиона после једне године. Можда и да поновимо успех из 2011. кад је Бурирам освојио Триплу круну (првенство, Куп и Лига куп). Знам да неће бити лако, првак Муантонг је опасан, клубови из Бангкока су се баш појачали. Али самим тим изазов је већи. Припреме за нову сезону почињу ускоро, момци су ме упознали, знају шта желим, надам се најбољем.

Ако буде успеха (у случају неуспеха је све јасно) размишљате ли да останете на Тајланду, поново одвојени од породице?

- Што каже мој кум, некад саиграч, данас тренер Дарко Миланич, ми смо номади. Никад не знаш где ћеш бити. Мада је мени Азија привлачна и сматрам да је у њој будућност светског фудбала. Улаже се све више, понегде као у Кини и превише, а то мора да донесе резултате и квалитет.

Кад смо код новца, колико зарађују играчи на Тајланду?

- То зависи највише од газде клуба. Плате су од 5 до 100 хиљада, наравно долара, месечно. Како се договориш.

Уживанција на Тајланду је значи загарантована. Поповићу остаје само да све улепша трофејима и избрише лош утисак који је Бурирам оставио ове године освојивши четврто место са 25 бодова мање од шампиона Муантонга. Поповићевим момцима ће бити и лакше него главним ривалима јер неће имати обавезе у Лиги шампиона.