Поразом од Холандије Србија изгубила све шансе за полуфинале

Одлучила је Драгица Ђурић да у стартну поставу на средњем беку уврсти Тамару Георгијев уместо Кристине Лишчевић, док ан левој и десној страни није мењала проверену Јовану Стоиљковић и Марину Дмитровић.

То је на почетку деловало прилично добро, сигурно и сконцентрисано, напади су били повезани и да није било неколико статива и пречки, Србија би сигурно имала и већу предност од два гола.

У осмом минуту је терен напустила капитен Катарина Крпеж-Шлезак и тада су кола кренула низбрдо, јер су Холанђанке већ минут касније прешле у вођство, до дванаестог минута направиле серију 4:0 и повеле 4:7.

Игра Србије није личила на ону из претходних мечева, али реално гледано, вицешампион света је буквално претрчао све наше играчице, брз центар је задавао главобоље нашем тиму, а Драгица Ђурић је већ на првом тајм ауту захтевала од девојака да направе прекид на центру.

На десног бека је стала Марија Обрадовић, али је имала одмах промашени зицер и техничку грешку, па је Ђурићева на терен послала тек опорављену Анђелу Јањушевић.

Ништа није функционисало у првом делу, одбрана је била статичнија, док су се у нападу, изузев расположене Јоване Стоиљковић, остале девојке прилично мучиле.

У другом полувремену је на гол Србије стала Марија Чолић и одмах везала три одбране које су дале крила нашем тиму, који је преко Георгијев и Дмитровић дошао на минус три.

Међутим, кратко је трајала та полетност српског тима, Холандија је поново додала гас и дошла на плус пет.

Од 36. минута уследила је нова серија изабраница Драгице Ђурић, на голу је одлична била Марија Чолић, па је већ у 40. минуту било 19:22.

Србија је имала шансу да приђе на само два гола заостатка, али онда су уследиле техничке грешке и противник је то искористио.

То је уједно био и последњи воз који је наш тим могао да ухвати на овом мечу, јер је Холандија додала гас и до краја се постављало питање са којом разликом ће меч бити завршен.