Лука Миливојевић: Лестер ме јесте хтео, али одлука је била да се не прихвати понуда

Газио је храбро белгијско трње све док му није постало јасно да у Бриселу за њега нема фудбалске среће. Закорачио је 1. септембра 2014. у црвено-бели део Атине и повукао потез каријере. Само 15 месеци касније задужио је капитенску траку највећег грчког клуба попут свог Крагујевчанина Предрага Ђорђевића. Данас је Лука Миливојевић кључни играч Олимпијакоса и најбољи српски интернационалац у години за нама по избору Журнала.

– Признање Журнала је велика част и потврда да сам на добром путу. Имам добру годину иза себе и у клубу и репрезентацији, капитен сам Олимпијакоса и много је разлога за задовољство. Знам, међутим, да је свака утакмица доказивање и да опуштања не сме да буде – стоји чврсто на земљи док испраћа успешну годину Лука Миливојевић.

Из породичног дома у срцу Шумадије понео је одважност и очев савет да не дозволи да га нико потцењује. Белгијанци су мислили да мора да ћути и кад је неправедно запостављен...

– Никада нисам говорио јавно о томе, ово је идеалан тренутак јер ти људи више нису у клубу и никоме не може да се задрма позиција.

Враћен је „филм” на зиму 2014. и састанак са шефом стручног штаба Андерлехта Ван ден Бромом:

– Одрадио сам се одлично припреме у Абу Дабију после лепих почетних шест месеци у клубу, али на првој утакмици нисам био ни у 18. Отишао сам да питам тренера шта је разлог, био је то јако лош састанак. До мене су дошле приче за које сам био сигуран да нису тачне, па сам осетио потребу да причам са шефом. Од тог разговора није рачунао на мене.

Тада му није било пријатно, али је несвесно направио први корак ка фудбалском благостању у Грчкој.

– Није било псовки на том састанку, само је тон био повишен. Отписао ме је, у великом клубу као што је Андерлехт се грешке не праштају. И данас не бих прећутао неправду, али сам искуснији и одреаговао бих на другачији начин. Ван ден Брома је пред плеј-оф заменио Хаси на клупи и освојили смо титулу.

Позајмица Олимпијакосу наметнула се као најбоље решење, сада је јасно и – идеално.

– Био сам већ на први поглед презадовољан са клубом, има добру репутацију, игра у Лиги шампиона и бори се увек за титулу. Нисам имао страх, али знао сам да долазим у јаку екипу са много странаца.

Олакшавајућа околност за Миливојевића по доласку у Пиреј било је играње у Црвеној звезди, познати су братски односи навијача најтрофејнијих клубова Србије и Грчке.

– Људи у Атини поштују нас Србе, али те воле само ако играш добро. У Пиреју је Олимпијакос свима првенствени циљ, ништа друго није битно. Иначе смо слични по темпераменту, лепа је клима, па не чуди да су наши некадашњи асови у Олимпијакосу одлучили да наставе да живе у Грчкој.

Да су очекивања од играча са нашим простора у Олимпијакосу огромна постало му је јасно већ при првој посети канцеларије спортског директора атинског клуба:

– Рекао је да са Србима нема средине – или смо много добри или много лоши. Имао сам очекивања да ћу да успем, али да ми је неко рекао тада да ћу већ 2016. године да носим траку Олимпијакоса, мислио бих да се шали.

Први капитен Олимпијакоса је Алехандро Домингез, али због чињенице да се налази у позним играчким годинама (35) ретко је на терену. Миливојевић има част да скоро на сваком мечу изведе на терен саиграче.

– Велика ми је част трака, а и без ње Олимпијакос је тежак клуб за игру. Одговорност је огромна, капитенска улога ме тера да радим још јаче и будем још више посвећен екипи. Имам карактер да се носим са тим.

Олимпијакос је добио у Миливојевићу и више него што се очекивало, у јуну 2015. је активирао клаузулу да откупи од Андерлехта за 2,3 милиона евра српског репрезентативца. И одмах је имао понуду да га прода за пет милиона Фенербахчеу.

– Имао сам велику жељу да останем у Олимпијакосу, платили су обештећење и све се завршило на обострано задовољство. Лепо ми је и за живот у Атини, клима и људи су одлични.

Атински клуб је раније одбио званичну понуду енглеског шампиона Лестера, сада се спомиње да је са Острва највише загризао Вест Хем.

– Ако будем одлазио, биће то нека од најјачих лига у Европи. Лестер ме јесте хтео, али одлука је била да се не прихвати понуда. И не жалим. О свему се пита Олимпијакос, а мени је у том клубу лепо. Имам добар статус, стандардан сам, поштују ме сви као и ја њих. И њима сам рекао да нећу одлазити пошто-пото.

Милош Шестић, Илија Ивић, Предраг Ђорђевић, Дарко Ковачевић, Марко Пантелић...Звездаши су оставили дубок траг у Олимпијакосу. Лука Миливојевић је наставио низ и већ се уписао у историју славног клуба из Пиреја, ретко ко је за тако кратко време стигао до капитенске траке од странаца.

Комплетан интервју можете да прочитате у новогодишњем троброју Спортског журнала за 31. децембар, 1. и 2. јануар. Уколико желите да се претплатите на електронско издање Журнала кликните ОВДЕ.