Носталгичан уздах, децибелима ојачан из предалеког Вијетнама понајбоље осликава новогодишње и божићно (не)расположење чувеног Љупка Петровића, челног стратега Тенхуана из истоименог града.
Прво, па трофеј
С трофејем, како би друкчије, започео је вијетнамску тренерску мисију. Поглед на слику с председником клуба, опаском да пехар турнира тамошње северне регије сличи европском „ушатом” измамио је карактеристичан осмех знаменитом српском стручњаку.
- Јесте, јесте... баш тако, као амфора Лиге шампиона!
- Сачекао сам поноћ, честитао ближњима, пријатељима... и, заспао. Тако ћу и Бадње вече – тугаљиво препричава, Петровић.
И, Божић?
- Најрадоснији хришћански празник, Христово рођење, обележићу с другаром и помоћником Аленом Тупајићем. Замезићемо по нашки, попићемо по једну и после размене честитки с породицама - у кревет. Вијетнамци, иначе, Нову годину дочекују кад и Кинези, негде крајем јануара. Отуд је 31. децембар дан као и сваки други...
Како сте се снашли?
- Сјајно... Град је леп с пола милиона житеља, искрено, више село у поређењу с вишемилионским Хо Ши Мином, Ханојем. Притиска нема, клуб нема ниједан трофеј у историји. Покушаћу да се уденем међу четири екипе, даће бог, освојим национални куп. Тако планирам, е, сад далеко је октобар и крај тамошње сезоне.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
