Вавић: По прасе у Дубаи

Мирослава Вавића, тренер голмана у академији емиратског клуба Ал Шаб, чека 16. Божић у арапском свету. Некада чувар мреже многих београдских клубова, после Кувајта, стигао је 2007. у Шаржу и одолева времену.

- Како да не, сад је 25 степени Целзијуса, у Београду чујем падао је снег – каже Вавић. - Управо с породицом, супругом Јасном и кћерком Кристином крећем у празничну куповину. Ваља се опскрбити за суботу, шунком, печеницом, јагњетином, ћуретином. По свињски бут ћемо у Дубаи, постоји само тамо таква радња.

Муслиманска земља, други људи, све је другачије него у Србији, какав је Божић у пустињи?

- Људи су овде коректни. Прво су ми честитали Божић 25. децембра, али кад сам рекао да сам православац, извинили су се и сад ће ми честитати опет. Ево супруга је добила слободне дане на послу шестог и седмог, ја нажалост у недељу нећу моћи да празнујем. Имамо утакмицу. Али Бадње вече и Божић ће бити проведени у друштву породице и пријатеља, тренера из других спортова. Ми Срби се скупимо и за Ускрс, Нову годину, ево сад смо за Светог Николу ишли на две славе...

Иде ли се у цркву?

- Наравно. У Шаржи је огромна православна црква коју су подигли Руси, чини ми се за 15, 20 милиона долара. Причестићемо се фамилијарно као и увек. Трудићемо се да све буде као да смо у Србији – каже Вавић.