Почетна / Фудбал / Срби у свету

Душко Тошић: Играћу опет са Јеленом

„Прво титула, па прослава. Заиграћу ако освојимо титулу, а да ли ће Јелена да пева зависи од председника клуба. Он је тај који наручује песме“

Живот на два континента. У две земље. У два града.

Живот између Европе и Азије, Србије и Турске, Београда и Истанбула.

И само једна прича о узбудљивој 2016.

Кад смо Душку Тошићу поставили наизглед једноставно питање по чему ће памтити протеклу годину, затекао нас је одговором:

- Колико времена имате да све чујете?

- За добру причу времена увек има довољно…

- У јануару ми је тренер Гунеш рекао да могу да потражим други клуб. Остао сам и до маја одиграо 13 утакмица, на крају сезоне био стандардан и са саиграчима из Бешикташа на новом стадиону прославио освајање титуле. На јесен сам после седам година опет заиграо у Лиги шампиона, одиграо свих шест утакмица у групи. Победили смо Наполи у Напуљу, а утакмици против Бенфике, навијачи ће причати годинама. Игре у клубу вратиле су ме у репрезентацију Србије и сада маштам о игрању на Првенству света 2018. у Русији. Из куће у Истанбулу из „првог реда“ сам гледао покушај војног пуча у Турској, а још ми у ушима зуји од бомбе која је екслодирала испред стадиона у терористичком нападу на полицију. Рецимо да је то 2016. укратко.

Глава пуна утисака, али ако би један догађај баш морао на прво место, који бисте изабрали?

- Прослава титуле. Бешикташ је освојио првенство после седам година и направљен је спектакл какав у Истанбулу није виђен. Екипа је крстарила Босфором, било је и навијача. Пловило је 300 бродића и чамаца. Навијачи Галатасараја и Фенербахчеа су нам добацивали са обале, а наши су певали. После смо наставили на новом стадиону.

На прослави на коме сте у једном тренутку били у центру пажње…

- Нисам ја томе крив. Председник клуба замолио ме је да питам супругу Јелену да ли би отпевала неколико песама. Јелена је, наравно, прихватила. Навијачи су били одушевљени.

А ви сте заиграли на бини поред супруге...

- Морао сам. Марио Гомез ме натерао. Дословце ме гурао да изађем на бину. Рекао је да је боље ја да изађем него да он поведе целу екипу. Кад сам већ изашао непријатно ми је било да само стојим док Јелена пева, па сам заиграо. Није то баш било лепо за видети, али је још више подигло атмосферу. Остале су фотографије за успомену.

Да Јелену и вас очекујемо опет на бини у јуну, на новој прослави Бешикташа?

- Можда, морамо да идемо редом. Прво титула, па прослава. Заиграћу ако освојимо титулу, а да ли ће Јелена да пева зависи од председника клуба. Он је тај који наручује песме.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Nula
I ja bih igrao sa Jelenom, sko moze.
raca
jadnik, odera pare sto on zaradi
VN
Ove žene na nefotošopiranim fotkama ima duplo više nego na onim koje je obradila

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.