За неког ко има само 22 године рекло би се да је испунио све своје снове. Са омиљеним клубом узео је први Куп у његовој историји, са вршњацима из репрезентације постао је првак Европе и света, на дебију за „А” селекцију дао гол… Уз све то игра у једној од три најјаче лиге на Старом континенту - Бундеслиги. Али Мијат Гаћиновић има још много фудбалских снова.
Стереотип о фудбалерима разбио је већ на првом сусрету. Фино васпитан момак и поред много обавеза у Ајнтрахту, мултипликованих због празника, стигао је на време за договорени интервју поред ветровите Мајне.
Божић сте дочекали у лепшем расположењу од Ускрса - били сте четврти на табели, сад сте у серији од девет мечева без победе, шта се дешава са Ајнтрахтом?
- Полусезону смо одиграли одлично, били смо најпријатније изненађење. У Бундеслиги има пуно квалитетних тимова, нема утакмица које нису тешке. Имали смо и пехове, неке мечеве које смо изгубили, могле су лако да се окрену и у нашу корист. Генерално, ипак нисмо на нивоу са полусезоне.
С обзиром да сте прошле године тек у баражу изборили опстанак, ова сезона се, ипак, може оценити успешном?
- У праву сте, Ајнтрахт је велики клуб, на сваком мечу имамо по 50.000 навијача који живе за свој тим. Нико Ковач је направио добру екипу, ало имали смо доста пехова са повредама, а на полусезони нас је напустио Хусти, који је у 34. години потписао уговор живота у Кини, па му је клуб изашао у сусрет. Могла је сезона да буде много успешнија од прошле за коју би се код нас рекло да смо скоро „били у каналу”.
Највише волим класичну десетку
На којој позицији се најбоље осећате?
- Док сам играо у Војводини, био сам лево крило или сам играо одмах иза нападача. Овде сам мењао позиције, био и лево крило и задњи везни. Највише волим да будем класична „десетка”.
Може се рећи да сте ви ренесансу доживели доласком Ковача, јер код Феа нисте били стандардни. Какве су ваше импресије о сарадњи са бившим хрватским селектором?
- Од старта је показао да озбиљно рачуна на мене, код Нике је увек меродавно залагање и рад играча на тренингу, сви смо кренули са исте стартне позиције. Ту сам видео шансу, Ковач има поверење у мене, трудим се на сваком мечу да му играма захвалим на прилици коју ми је указао.
Које је најврелије гостовање у Бундеслиги?
- По квалитету тима, организацији, јачини, Бајерн је изнад свих, чак међу три најјача клуба у Европи. Врло незгодно гостовање је и у Лајпцигу који игра сјајно, иако је тек ушао из Цвајте, а што се тиче публике најврелије је наравно у Дортмунду.
Пратите ли нашу Лигу, отац вам је помоћни тренер у Војводини?
- Кад год могу, пратим домаћи фудбал. У Србији има пуно добрих младих играча. Није проблем што има странаца са добрим уговорима, већ то да они морају да донесу квалитет. Ајнтрахт на пример не може да плати пуно, али издвојио је средства за једног сјајног играча Фабијана који чини цео тим квалитетнијим.
Можда је помало и шкакљиво питање, али будите љубазни и упоредите Бундеслигу и нашу Супер лигу?
- Наш проблем су инфраструктура и лоши терени. У Србији има квалитетних фудбалера, али кад би било бољих стадиона, било би и више публике и бољег фудбала. У Немачкој су увек пуни стадиони, људи долазе да се друже, попију пиво, фамилијарно се иде на утакмицу, навијачима некад ни резултат није у првом плану.
Биће тешко у Менхенгладбаху
У Купу сте догурали до полуфинала, играте против Борусије Менхенгладбах?
- Ајде да кажем да смо имали среће у жребу, па нисмо у оном делу костура, где су Бајерн и Дортмунд. Али и Менхенгладбах је одличан тим, биће врло тешко, поготово на њиховом терену, али и ми имамо адуте.
Какви су планови за даље, зимус се ове помињало да сте били близу трансфера?
- Што се мене тиче могао бих цео живот да останем овде у Немачкој. Добра лига, супер терени, одличан однос са тренером. Ипак у животу професионалног фудбалера се никад не зна. Тренутно себе видим овде, као и у наредној сезони. Уговор имам до 2019, пита се и клуб, све је у њиховим рукама.
Кад сте почињали каријеру, да ли сте сањали да ћете до сада освојити све што се могло освојити?
- Остао је жал што са Војводином нисам био првак Србије, али мислим да ће се у блиској будућности тешко догодити да Воша буде шампион. Много сам поносан на Куп који смо освојили и екипу са пуно младих и талентованих момака који сада играју широм Европе. Наравно и на све репрезентативне трофеје са мојом генерацијом.
Са младом репрезентацијом вас очекује ЕП у Пољској, сада је огроман притисак на вама, јер после ранијих успеха многи мисле да је титуле лако освајати.
- Свесни смо тог притиска, али смо довољно дуго заједно да знамо да се носимо са тим. Првенство ће бити врло тешко и напорно. Имамо, одличну атмосферу, као фамилија смо, дуго се знамо и супер се дружимо.
Сад тешко питање: који од трофеја вам је најдражи?
- Није тешко. Ту дилеме нема - Светско првенство на Новом Зеланду. Рад са Пауновићем је био нешто посебно, водио нас је три године. Једноставно имали смо огромно самопоуздање и у сваки меч смо улазили са уверењем да га сигурно добијамо. Занимљиво је било и само путовање на Нови Зеланд, мислим да нема даље тачке на свету. Доћи до Новог Зеланда је било тешко искуство, али кад смо се враћали као шампиони, било је много лакше.
Деби за „А” селекцију био је као из снова. Први меч и одмах гол.
- Чини ми се да боље није могло. После пет минута игре сам дао гол. Искрено, пре утакмице сам имао предосећај, осећао да ћу дати гол, поготово кад сам отишао на загревање, па сам враћен. Моји пријатељи и фамилија су такође исто мислили, пред сам улазак у игру и Рајковић ми је рекао да ћу га дати… Обећао сам му ако погодим да ћу трчати до њега, на жалост био је предалеко.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
