НЕВЕРОВАТНО: Никола председник два клуба, једног у Хрватској, другог у Србији

Љубав према фудбалу често не познаје границе. Никола Лазић је отишао корак даље, па истовремено обавља председничку функцију у два клуба. Прича постаје занимљива тек када се узме у обзир да је један клуб из Србије, а други из Хрватске.

У фебруару се навршило 12 месеци од његовог доласка на чело ТСК-а из Темерина, док је у Боботи, недалеко од Вуковара, председничку улогу преузео 2000. године.

- Играчку каријеру сам провео у родној Боботи. Дуго сам био активан, са 40 лета, играо сам Прву жупанијску лигу из које се улази у Трећу лигу Хрватске. Препустио сам место млађима, али нисам могао да се повучем из фудбала. Изабран сам за председника Боботе и на функцији сам у континуитету 17 година. Направили смо модеран спортски центар са рефлекторима, па често играмо у ноћном термину. Афирмацији фудбала у Боботи, помогли су и клубови из Србије, пошто смо били домаћини Мачви, ЧСК Пивари, темеринској Слоги, Радничком из Раткова и Будућности из Младенова. Највећу част, представљао је долазак селекције ветарана Србије - каже Никола Лазић.

Паралелно обавља и функцију председника Општинског већа у Трпињи, највећој српској општини у Хрватској. Као независном кандидату, успело му је да остане ван политичких токова, а тече му други мандат.

- Трудимо се да побољшамо положај српске мањинске заједнице. У општини Трпиња, активно је шест клубова, Бобота је перјаница, иако насеље има свега 1.200 становника. Имали смо прилику да се 2002. године пласирамо кроз бараж у Трећу лигу. Играли смо против Дарде и то је био крупан залогај за малу средину. Најбитније је да клуб функционише на стабилним темељима и да је оаза толеранције. У тиму су Срби и Хрвати, дишемо као породица и никад није било међунационалних проблема.

Много играча и тренера са наших простора, продефиловало је кроз Боботу. Најдубљи тренерски траг, оставио је Синиша Чубрило, а од играча Зоран Стаменић, некадашњи првотимац апатинске Младости и интернационалац на Исланду.

- Од 1996. године имам кућу у Темерину, где проводим много времена. То је један од разлога што је више играча из Темерина и Бачког Јарка, попут голмана Драгана Ћулума, Зорана Тинтора, Николе Пјевића и Мирослава Гајића, бранило боје Боботе. У овом прелазном року, ангажовали смо Марка Недељковића, бившег првотимца Слоге и Ненада Петковића. Највећи проблем је недостатак деце у млађим категоријама, па кадар појачавамо играчима из Србије.

Захваљујући пријатељству са Зораном Тинтором и Небојшом Томићем, неколико сезона био је велика подршка српсколигашу Слоги, па су сусрети ветерана и сениора два клуба постали традиција. Од фебруара прошле године, преузео је бригу о градском ривалу, с циљем да ТСК врати међу војвођанске лигаше.

- Дошао сам на иницијативу тренера Јована Самарџића са којим сам играо. За кратко време, са сарадницима, клуб сам ослободио терета дуговања, а много је урађено и на инфраструктури. Проширили смо помоћни терен, реновирали систем за наводњавње и поставили столице на трибине. До краја сезоне, на два постојећа стуба, биће постављено 12 сијалица, чиме ће рефлектори бити у функцији. Планирамо од следеће сезоне да играмо у ноћном термину, а ту погодност имаће прилику да користе и преостали општински клубови, Слога, Младост и ОФК Сириг.

Темеринци желе пласман у виши ранг. Имајући у виду да је лидер Борац из Шајкаша одмакао, преостаје им да освајањем друге позиције, кроз бараж, остваре циљ.

- Имамо 27 регистрованих играча, а само тројица нису из Темерина. Поносан сам на ту чињеницу, јер ћемо са снагама из сопственог погона изборити статус војвођанског лигаша. Сигуран сам да ћемо истрајати на путу ка вишем рангу, јер смо сазрели за такав подухват. Нисам присталица инстант прича, радимо плански, а резултати су већ видљиви - јасан је Никола Лазић, чији манири и мирноћа у гласу остављају снажан утисак на саговорника.