– Био нам је у многим стварима узор. Какав је то само спортиста био, како је он знао да поштује противнике, али и спорт којим се бавио. Био је прави витез! Он је један од ретких људи, који је заиста живео за одбојку. Била му је и радост и туга. Питање је, с обзиром на тежину болести, да ли би дочекао 79. годину, да му није било одбојке.
Милошевић је за тренутак застао, па након краће паузе додао:
– Зоран је био један од људи са којима сам се најлепше свађао! Ја у клин, он у плочу, па удри... Неће да попусти ниједан. Аргумент на аргумент. Признајем, често би ме побеђивао! Тема је увек била спортска, а на крају бисмо се сећали како смо се лепо препирали – смеје се Милошевић.
Колико су се добро познавали, сведочила је и анегдота из 1997. године.
– Били смо у Бечу, на Европском првенству. Либеро је тек уведен, а мени наш друг Пера Станишић каже како би извесни „Марко Павловић из Партизана, играо сјајно на тој позицији”. Мени баш и није било то приче и кажем Пери, „шта ти је бре, јел знаш да је Марко умро?”. Тајац... Оде Пера и сретне Зокија, па га на кеца пита, човече, јел знаш да је Марко Павловић умро? Знате шта је Зоки одговорио. Срео си Шеву!
Одласком Зорана Петровића, додаје Милошевић, одбојка је изгубила много.
– Много ће недостајати. Писао је онако како види, мисли и зна. Неки су му то замерали, али мислим да је у 99 посто случајева био у праву. И поред своје болести и муке, никада никог није оптерећивао. Знао је из све те болести, први да вас позове кад вам је било најтеже и да вам унесе дозу оптимизма. Наравно, увек је честитао, али то је лако. Један је био наш Зоран Петровић – каже Слободан Милошевић.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.