ЕКСКЛУЗИВНО из Денвера, Артурас Карнишовас: Подржаћемо сваку Јокићеву одлуку, каква год она била!

Александар Ђорђевић, Мистер Европа 1994. и 1995, позове Артураса Карнишоваса, најбољег кошаркаша Старог континента 1996, а Предраг Даниловић, власник истог признања 1998, пошаље му и-мејл.

Први је сада селектор вицешампиона света и сребрног на Олимпијским играма. Други је потпредседник Денвера и асистент генералног менаџера.

Трећи је председник КС Србије који је на то место дошао после трофејног вођења Партизана.

Једноставно, неко на време схвати шта је потребно за успех, па на важне функције постави људе који дишу у ритму тапкања лопте и који су победници.

Денвер је то на време разумео, па је Карнишоваса преотео Хјустону и кроз његово литванско (кошаркашко) око угледао једног незграпног дечака из Србије.

Због тог клинца, сада славног имена и презимена Никола Јокић, Ђорђевић је позвао бившег саиграча из Барселоне. Хтео је да се разјасни да ли Денвер прави проблеме чудесном центру да игра за Србију на Европском првенству 2017. Исто питање нашло се и у мејлу који је Даниловић послао некада љутом ривалу.

Свесни да Нагетси не могу да забране играње за репрезентацију, али да могу да пошаљу снажан сигнал Јокићу да је за њега боље да лето проведе по програму у коме нема станице на Босфору, интервју са некада фантастичним крилним играчем почели смо конкретним питањем:

Шта Денвер жели од Николе овог лета?

– Као организација објаснили смо му жељу да се овог лета фокусира на своје тело и игру, у сарадњи са Денверовим стручним штабом и кондиционим тренерима, како би јачи него икад дочекао сезону 2017/18. Дакле, то је наша жеља, а што се тиче играња за репрезентацију овог лета подржаћемо сваку Николину одлуку, каква год она била – поручио је Карнишовас, човек који је од 1992. до 1999. године био део феноменалне литванске генерације.

С обзиром на дуг репрезентативни стаж добро је знао одговор и на наредно питање – колико је за Јокића и његов развој било важно што је учествовао на Олимпијским играма и тамо ишао до финала против САД? Како све то, из искуства, може да утиче на играча?

– Играње на Олимпијским играма и представљање Србије за њега је био најпоноснији тренутак! То искуство му је добро дошло како би наставио кошаркашки развој. Вратио се са самопоуздањем, јер је имао шансу да игра против најбољих на свету. Шалио сам се њим да су моје две бронзане медаље са Олимпијских игара већи успех од његовог сребра, али се Никола само насмејао и рекао: „Нема шансе, боље је бити други него трећи!” Морао сам да се сложим.

У ком тренутку сте схватили да би Никола могао да постане нешто још невероватније од онога што је било ко могао да замисли?

– Морам да признам да нисмо очекивали да би Никола могао да има сезону као што је била ова. Од 15. децембра је постао невероватан. Имали смо 29 победа и 22 пораза са њим као стартером. Остварио је шест трипл–дабл учинака. Створили смо идентитет тима када смо постали најбољи напад НБА лиге почевши управо од 15. децембра. Моментално је постао наш најбољи играч на терену и човек који чини друге бољима. Узгред, свуда где је он ишао, пратили су га Срби који живе у САД. Велике гужве су биле после утакмица јер су сви чекали Николу, а он би се увек побринуо да се слика са свима и да потпише сваки аутограм.

Колико сте лично поносни, с обзиром да сте Ви тај који је предложио Николу као 41. пика, а само две године касније он је лице франшизе? И шта сте видели код њега што Вас је толико привукло?

– Целој нашој групи иду заслуге за то што смо га препознали и драфтовали. Екстремно сам поносан што смо довели играча какав је Никола. Прве године када смо га довели уопште нисмо веровали да ће играти, а он је имао просек од 21 минута по мечу, током којих је имао 10 поена и седам скокова. Као 21-годишњак. Ове сезоне је постао звезда. Његов осећај за игру, визија, додавања, сналажење око обруча и способност за скок највише су нас привукле на почетку.

Да ли је он толико јединствен, или је „само” у питању суперталенат који је дошао у прави тим, код правог тренера, у правом тренутку?

– Он би се уклопио било где. Његова кошаркашка интелигенција је потпуно нестварна, види акцију пре него што се она догоди. Толико је јединствен у том смислу да је игра за њега лака, а много тога што он уради тешко је научити. Не учимо га како да дода лопту преко главе, али он то ради на утакмицама. И то изгледа савршено.

Како на њега гледају људи из Денвера и да ли постоји било каква сумња да он може да води овај тим и буде прва звезда франшизе?

– Људи у Денверу га воле. Свиђа им се начин на који игра, узбудљиво им је да га гледају, његов карактер је као електрицитет. Он је велики разлог због којег навијачи долазе да гледају Нагетсе. Никола има само 22 године, биће у Денверу још дуго, дуго...

Колико је његов стил игре био важан да Пепси центар ове сезоне поново буде испуњен и постане јак домаћи терен?

– Изузетно! Као тим смо тражили идентитет, а пронашли смо га ове сезоне. Било је разочарење што се нисмо пласирали у плеј–оф због једне утакмице разлике, али све је вредело зато што смо открили Николу Јокића и начин на који желимо да играмо, као и то што су навијачи Денвера поново узбуђени.

Претпостављамо да сте преузели велику одговорност када сте младог играча из Европе, не физички доминантног и атрактивног, промовисали у лице франшизе за будућност? Сигурно је лакше довести већ изграђену НКАА звезду и градити тим око њега?

– Слажем се да је веома тешко пројектовати такве играче када дођу у НБА. Његове две највеће бриге пре него што је дошао у НБА биле су тело и недостатак атлетицизма. Никола је морао да крене од нуле и докаже свима да су погрешили у процени. Нико га није знао и нико га није видео како игра. Зато је оно што је урадио за ове две године потпуно невероватно.

Многи га пореде са Дивцем и Сабонисом, с обзиром да су они били центри који су савршено разумели кошарку. Да ли примећујете сличности, с обзиром да сте са Сабонисом играли, а против Дивца водили битке?

– Поређење са Владом ми је одмах пало на памет када је Никола у питању. Спретан центар који уме да додаје, погађа, скаче, трчи контре... Увек ћу се сећати оних акција Сакрамента и Дивчевог уручивања лопте у руке Пеђи Стојаковићу. Никола нема довољно година да би се сећао тога, али би било добро да погледа мало те утакмице.

Да ли сте, евентуално, разговарали са Сабонисом о Јокићу?

– Још нисам имао прилику да причам са Сабасом о Николи. Можда се видимо овог лета.

Можда би могли да се нађу током Европског првенства? Можда да анализирају и Јокићеве бравуре у дресу Србије? Надамо се...