Где су, шта раде, Дејан Чуровић: Уживам у пензији, нисам још ни тренер, ни менаџер!

Витесе је девети клуб који је од 2009. освојио холандски куп (Херенвен, Ајакс, Твенте, ПСВ, АЗ, Цволе, Гронинген, Фејенорд).

Трофеј победницима уручио је Дејан Чуровић, некадашњи фудбалер Партизана, који је дрес Витесеа носио чак шест година, између 1994. и 2000.

– Кад је било познато да ће Витесе играти у финалу, председник клуба Берт Рутерт ме је позвао и рекао да жели да будем на том мечу и да уручим трофеј. Одмах сам пристао. Осећао сам да ми је указана велика част. Поред толико играча који су прошли кроз клуб они су изабрали мене. Пресрећан сам што сам био део историје клуба, јер се на трофеј дуго чекало. Није било лако када сам додељивао трофеј. Емоције су биле јаке на трибинама, али и на терену – рекао је у телефонском разговору Дејан Чуровић.

Стадион је био испуњен до последњег места?

 – Атмосфера на стадиону је била прелепа, али и све оно што се дешавало пре почетка утакмице. Било је прелепо видети толики број навијача како долазе у Ротердам. Кад сам све то видео знао сам да ће бити на трибинама све како треба. Још једном су показали да све може да протекне без иједног инцидента.

Утакмица је била неизвесна...

– Улог је био велики за обе екипе. Мислим да су играчи Витесеа опуштеније ушли у меч. Није постојао притисак, док се код играча АЗ на самом терену то видело. Било је неизвесно до 80. минута, а онда су играчи Витесеа показали да све што су до тада урадили није случајност. Показали су већу жељу за трофејом и на крају су освојили.

У понедељак је било организовано славље у Арнхему, на које  је дошло више од 20.000 људи...

 – Био сам позван да присуствујем том слављу, али сам због пословних обавеза морао сам да се вратим у Београд. Чуо сам да је било феноменално. Већ за недељу дана ћу поново бити тамо, јер је написана књига о клубу поводом 125 година постојања, а човек који је написао ту књигу је желео да мени уручи први примерак – рекао је Дејан Чуровић.

Дејан Чуровић није као већина његових колега желео да после играчке каријере настави да ради као тренер, али ни менаџер.

– Уживам у пензији. Нисам желео да будем тренер. Нисам чак ни у менаџерским водама. Помажем појединим пријатељима, посредујем у неким трансферима. Можда ћу за коју годину пожелеити да поново радим нешто у фудбалу никад се не зна – рекао је Чуровић.