Расположен, распричан, без длаке на језику. Искрен, духовит, потпуно отворен.
Новак Ђоковић је на стадиону Жан Буан, десетак минута хода од Ролан Гароса, на коме је тренирао у слободном дану између два меча, потпуно отворио душу и неколицини новинара из Србије причао о темама о којима готово никада не говори на конференцијама за медије. На репертоару су биле љубав према домовини, избор тренера, заблуде о његовој исхрани, однос према сину...
Прво је разјаснио најаву да ће ускоро ангажовати још једног тренера који ће бити са њим када Андре Агаси буде одсутан. Баш као што је у време сарадње са Борисом Бекером, Маријан Вајда ускакао када је Немац био спречен.
- Имам списак могућих кандидата, али не бих да откривам имена да не бих некога ставио у неугодну ситуацију – објаснио је. - То би био профил човека који се уклапа у листу жеља и моју и Агасијеву. Андре има приоритет, он је и ментор и главни тренер и он мора да аминује тог следећег човека. Морамо обојица да будемо сагласни да је то прави човек за мене јер би он са мном више проводио времена уживо од њега. Подвлачим да је Андре на неки начин шеф стручног штаба.
Решење ове ситуације се очекује веома брзо.
- У потрази смо, већ смо разговарали са једним човеком, мислим да ће се ситуација искристалисати до Вимблдона. У идеалном сценарију тамо ћу већ имати некога. Ако не буде тако, онда брзо после Вимблдона.
Ноле већ има замишљени фото робот будућег тренера.
- Пре свега то треба да буде неко ко се уклапа у нашу визију тениса и живота уопште јер Андре и ја имамо доста сличности у сагледавању тениса са тактички-техничког аспекта. Живот око тениса, све те ствари морају да се узму у обзир јер ја више нисам ни исти играч, ни иста особа као пре него што сам постао отац. То су велике промене у мом животу. Фамилија на путу, доста обавеза, другачији ритам. Та особа мора да разуме и прихвати да буде у складу са свим тиме. Што се специфичних ствари тиче, треба да буде неко ко је имао искуства на врхунском тениском нивоу, потенцијално да је био играч, јер је то бонус. Неко ко је играо на највишем тениском нивоу олакшава комуникацију, јер разуме у коме сам ја психолошком стању и на терену, и када се суочавам са одређеним ситауцијама, када путујем, када се опорављам, припремам. Све су то теме чија дужина разговора зависи од искуства те особе. Волео бих да буде и неко млађи јер ми прија да имам ту неку динамичну енергију, поткретачку која ми даје више инспирације.
Друга битна тема о којој је Ноле говорио су сталне приче да слабије игра због специфичне исхране. Каже да се не љути што му људи стално завирују у тањир.
- Наслушао сам се тога – објашњава кроз смех. - Ја то сагледавам из шире перспективе. Сматрам да је када лошије крене, када резултати нису какви су били у последњих седам-осам година, као што ми се дешава последњих 6-7 месеци, нормално да људи почну да траже кривце око мене, да траже ствари које не функционишу и дају то као разлог неуспеха. Поштујем свачије мишљење, али на крају се све своди како ја то доживљавам. Моја перспектива и енергија су усредсређени на мене, на мој развој, на рад на терену и ван њега како бих успоставио опет тај победнички низ.
На приче да је јеловник без меса проузроковао његов пад, опет се насмејао.
- Не желим то да коментаришем јер је потпуно бесмислено. Људи када немају довољно информација, када не познају одређене ствари око неке особе а читају новине и праве неке закључке који немају основе, онда кажу тако нешто.
Баш овде је пре годину дана открио да је веган.
- Више нисам, сада ми је исхрана углавном базирана на биљној основи, с тим што једем рибу и јаја као изворе протеина. Да не улазим у детаље, на биљној основи има много извора протеина, али наши људи знају само за месо јер је у нашој култури оно незаобилазна намирница. Одлучио сам да не једем месо, што из етичких што из здравствених разлога, и не желим да се враћам на месо, нити да подлежем притиску. Од августа 2015. га не једем – прецизирао је потврдивши да је највеће успехе у каријери постигао без меса.
Потом је Ноле прецизирао шта све значе они симболи на његовој торби. Прво је објаснио да главе птица на њој нису орловске.
- Соколови су на торби, јер ми је соко омиљена птица и једна од омиљених животиња. Има везе са црногорским коренима, јер ме је покојни ђед звао Соколе. Доста је значења и симбола на торби. Соко је фасцинантна птица јер никада не вреба болестан плен или мањи од себе, а када напада, напада огромном брзином, што ја сматрам да радим у људском телу – опет се Ђоковић насмејао. - Када нападам лоптицу, нападам је великом брзином. Ти соколови означавају освојене грен слемове. Жути смајлићи симболишу освојене мастерсе 1.000, а плави титуле на завршном Мастерсу.
Сам пакује торбу и открива шта сме да заборави, а шта не сме.
- Дешава се да заборавим телефон или новчаник јер ми то није нужно, јер сам усредсређен на друге обавезе, поготово на турниру. На тренинг, опоравак, припреме и остало. Често ни најближи не могу да ме добију током такмичења и жале се. Наравно, увек носим рекете и патике, без њих не могу да играм.
Труди се да без амајлије нигде не иде.
- Увек носим један крстић са собом. Крстић који сам добио у манастиру Острог, носио сам као амајлију. Добио сам и један симболичан поклон из Кине од једне девојчице који сам неколико година носио у торби. Нисам сујеверан и не зависи ми дан од тога, да ли сам нешто понео или не. Нећу пасти у депресију ако нисам нешто понео, али лепо се осећам ако видим да је ту. И сочива су увек обавезна.
Да ли је задовољан како му Србија узвраћа у свему је урадио за њу, што је подигао углед земље, постао њен најбољи амбасадор...
- Мени Србија не мора ништа да да, нити је требало ишта да да. Просто мој однос према Србији, према људима, не зависи од тога. Увек сам према својој земљи осећао огромну љубав, безусловну, јер сам ту рођен, то је моја отаџбина, мој завичај, моја територија, ту припадам. Просто последњих десетак година, колико не живим у Србији, не боравим толико често, али сваки пут када се вратим, осећам лептириће у стомаку, осећам да се те емоције из детињства враћају. Можете да пропутујете цео свет, али када сте кући, то је посебан осећај. Знате да сте одатле. Просто, нематеријалан је однос. Не треба мени ни школа ни споменик, све су то лепе ствари. Ја то изузетно ценим, ласка ми што је авион назван по мени, што имам марку, али то неће променити мој однос према мојој земљи, нити ће то изменити како ја доживљавам свој боравак тамо. Увек ћу бити уз свој народ, увек ћу бити уз своју земљу.
Свестан је да га не доживљавају сви на исти начин.
- Нормално је да постоје људи који имају више симпатија према вама, који имају мање. И ја сам човек и ја грешим и ја стасавам као и сви други, учим се на тим грешкама али се трудим да заступам вредности за које сматрам да су исправне, које су родитељи и сви људи који су учествовали у мом развоју усадили у мене – истакао је Ноле доказавши по ко зна који пут да је као личност непоновљив.
СТЕФАН ВЕЋ ВОЛИ РЕКЕТ
Какав шампион, такав и тата. Новак се увек и у свему труди да пружи максимум па тако и са сином Стефаном. Сваки слободан тренутак проводи са својим наследником.
- Ићи ћемо у музеј јер је прошле године био у Музеју природњачке историје и он му је један од омиљених зато што су тамо све могуће животиње од настанка – објашњава не кријући задовољство што ће неколико сати провести са Стефаном. - Два дана заредом сам ишао са њим по Паризу. Били смо на Ајфеловој кули, хтео је да гледа кроз телескоп али сам му рекао да није радио, јер нисам имао евро да уплатим тако да сада свима прича да је телескоп био покварен, да му је то тата рекао, а ја му кажем: „Ћути”. Другог дана смо ишли у шуму, гледали домаће животиње, што је њему био велики доживљај.
Иако Стефан у октобру пуни тек три године, већ ужива у спорту.
- Заволео је рекет. Последњих месец дана сваки дан хоће да има своје време са њим. Играмо тенис, играмо фудбал, шутира лопту. Трудим се да проведем што више квалитетног времена са њим, колико ми обавезе и енергија дозвољавају. Јер ово су две недеље специфичне ситуације у којој морам довољно енергије да усмерим на терен. Али када сам са Стефаном, трудим се да максимално искористим време са њим, да не будем на телефону и слично. И он то показује да цени.
Мали Ђоковић се већ одлично сналази на више језика.
- Причамо на српском, али су дадиље које су са нама од његовог рођења, из Енглеске. Зато он прича и енглески и српски, а почео је да учи француски. Због Монака ће проговорити и овај језик. Видим да му се свиђају језици. Едоардо и Елена се труде да говоре италијански са њим.
НЕ ПИТАЈТЕ ЗА ИМЕ
Интересовало је новинаре и како ће се звати Новаково друго дете које треба да се роди крајем лета.
- Размишљали смо о имену, али немојте да ме стављате у ту позицију – уз смех је одбио да каже како ће се звати.
АУТОГРАМИ, АВИОНИ, ХОТЕЛИ
Не зна колико је дао аутограма у животу, ни колико је времена провео на путу, био по хотелима...
- Интересантне су те бројке. Једном сам се са Еленом која ми организује логистику, путовања и хотеле, договарао да сакупимо бординг карте, да саберемо колико сам ноћи спавао ван куће. Она има статистику од пар месеци. А колико аутограма је било? Стварно не знам. Волео бих да се сетим када је био први. Можда када сам играо клупски тенис на Партизану.
ЈЕЛЕНА МИ НЕ БРАНИ МЕСО
На крају Ђоковић се још једном нашалио на тему своје исхране.
- Чуо сам да људи кажу да ми жена брани да једе месо, а она га сама једе сада када је у трудноћи – додао је насмејавши се гласно.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
