Дан пошто је Мирослав Ђукић напустио Дубаи и Ал Шабаб стигла је најбоља потврда с лица места колика је „тежина” српског тренера – Туфегџић ће преузети кормило једног од најмоћнијих клубова Емирата!
– Не, нисам још званично добио посао. Буквално, неколико сати пред моју промоцију, владар Дубаија, Мухамед бин Рашид Ел Мактум, одлучио је да споји три клуба, мој Ал Шабаб, Ал Ахли и Дубаи. Разочаран промашајима, чак и изневерен, преломио је у тренутку. Нико, у овом тренутку, не зна како ће новонастали чвор да буде размршен. Посао ме сигурно чека, само је питање која позиција – објаснио је Туфегџић гостујући у нашој редакцији.
Финансијску моћ Емирата доказује и списак тренера ангажованих у последњих 15 година. Фудбал у моћној држави промовисали су: Паоло Цезар Карпеђани, Берти Фогст, Валериј Лобановски, Луис Фелипе Сколари, Алберто Переира, Марио Загало, Мирослав Ђукић, Радојко Аврамовић...
– Препоруку за рад у Дубаију добио сам, управо, победом над једним од стручњака завидне референце. Са Ал Итихадом, маленим клубом из Калбе, успео сам да надиграм Ал Шабаб предвођен Холанђанином Фредом Рутеном (4:0). Отворио сам себи врата великог клуба.
А управо тај податак даје Туфегџићевим успесима ноту више. Арапи признају само успехе и воле да генерализују. Један Србин може да отвори врата многима.
– Вратићемо се, сигуран сам, на велика врата! Ђукић је дошао у незгодном тренутку, за кратко време морао је да усвоји милион специфичности арапског света. То је процес, лично најбоље знам, јер сам скоро 15 година на тамошњим просторима, око Голфског залива и Арабијског полуострва. Арапи добро знају да се бивша земља распала, али све нас стављају под исту капу – југословенску.
Али...
– Чини ми се да Хрвати имају мању предност, поготово у чињеници да је клупа најмоћнијег, Ал Аина, поверена Зорану Мамићу. Македонац, Ђоко Хаџијевски, има континуитет рада. Сви стручњаци у Емиратима су странци: Петреску (Наср), Хашек (Емирејтс), Хенк тен Кате (Ал Џазира), Аруарабена (Ал Васл)...
Са вансеријским буџетима, моћни шеици одбацили су последњи тренд – слепо веровање бразилским и аргентинским тренерима.
– О послу и учинку Ивана Јовановића у Ал Насру и данас се прича. Арапи поштују професионалце и успешне тренере. Без изузетка. Чињеница да смо и у овим годинама, кризним по свим питањима, остали у групи њихових најбољих учитеља, најбоље говори колико нам верују.
Не жели Пожаревљанин, тренутно на одмору у својој земљи, где га и данас слабо познају, да себе ставља у први план, иако је са репрезентацијом Кувајта својевремено направио историјски скок на ФИФА ранг-листи, освајао триплу круну са Кацијом, радио у Катару и моћној Арабији...
– Моја мисија полако добија остварење сна. Наши људи, имам утисак, не схватају довољно величину арапског фудбала. Ал Шабаб, на пример, поноси се једним од најбољих дијагностичких центара на свету, са беспрекорним мониторингом, анализом противника по врхунском „про-зон” програму... Озбиљном тренеру то је више него довољно – поручује Горан Туфегџић, очекујући решење дилеме у егзотичном Дубаију.
СТАРИ ПОМОЋНИЦИ
Уз Туфегџића су стари, проверени, помоћници.
Послове десне руке обавља Горан Матковић, за кондицију је задужен Милош Јевтић.
РАЗЛИЧИТОСТИ АРАПСКОГ СВЕТА
Кувајт–Катар–Саудијска Арабија–Уједињени Арапски Емирати. Развојни пут Горана Туфегџића, са краћом паузом у Србији, пожељан је за многе овдашње стручњаке...
– Свака земља има специфичности. Кувајћани доминирају у Голфском заливу, Катар је мала држава, за разлику од Арабије. У Дохи, на пример, енглески је у употреби, равноправно са арапским, док у Саудијској Арабији нико не зна ни реч страног језика, иако Дамам слови за отворенији град, на граници са Бахреином. Емирате још упознајем – вели Туфегџић.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
