Муке Орлова: Путовали 32 сата до Аргентине, па се у Кордоби пробудили на 2 степена, „Педро” Крсмановић као домаћин!

Специјално за Журнал из Кордобе: Игор Јагличић

Лет до Истанбула, па кратак предах, прекоокеански до Сао Паула, мамурање по аеродрому и још три и по сата до Кордобе. Сви спавају...

Овако би се у неколико речи могао описати пут дуг 32 сата од Олимпијског центра „Азади” у Техерану, до хотела „Холидеј Ин” у Кордоби, граду домаћину трећег викенда Интерконтиненталне рунде 28. Светске лиге, где ће копља укрстити Србија, Бразил, Бугарска и домаћин, Аргентина.

На доласку, 2 степена изнад нуле! Довољно да се у три сата ујутру, тргнете из дубоког сна. На срећу, Орлове је дочекао удобан аутобус, што је већ карактеристична прича за Аргентину. Уверили смо се годинама уназад да је вожња овим превозним средством, прави луксуз.

Један од момака, који добро зна прилике у „земљи Гаучоса” је Петар Крсмановић (27). Снажни Чачанин, носио је дрес УПСН-а из Сан Хуана, клуба, који је уз Боливар, тренутно најбољи у Аргентини.

– Уживао сам у сезони 2015/16, иако ми није било лако да прву праву сезону у иностранству, проведем баш тако далеко од куће. Имао сам у екипи двојицу Бугара, али сматрам да сам прилично очврснуо у Аргентини, па ми прва сезона у Русији није тешко пала. Кад је код нас зима, овде је лето, уживате у децембру и јануару на 40 степени, па онда можете да замислите како ми је било. У сваком случају, Аргентина је велика земља, са 40 милиона становника. Воле спорт, фудбал је наравно тема број један, а одбојка, ту негде уз кошарку, има своје место – уводи нас Крсмановић у нову причу.

Те 2016, УПСН је био и шампион Аргентине и трећи на клупском првенству Света?

– Њихова Лига је неки средњи европски ниво, не знам с којом Лигом да је упоредим. УПСН и Боливар су изнад осталих и по организацији и по плаћању. Имају одређених проблема, рецимо баш у организацији Лиге, у чему смо опет ми, велемајстори. Воле одбојку, можда је тешко, као и нама, пронаћи квалитет због фудбала, кошарке и рагбија, али увек избаце неко ново име. То је у овој селекцији коректор Јохансен – подсећа Крсмановић.

Научили сте и шпански језик за само ту једну годину боравка у Сан Хуану?

– Није то баш тако сјајно, али није ни лоше. Сваки језик кажу да је богатство, надам се да ћу овладати и руским, јер ћу и другу сезону заредом играти у Сургуту – каже Крсмановић (27), рођени Чачанин, који је тек са 16 година почео да тренира одбојку.

– Играо сам до тада фудбал, а онда дошао на одбојкашки тренинг у Чачку и брзо савладао основе, па наставио причу у Горњем Милановцу. Уследио је позив суперлигаша из Кладова, а са Ђердапом сам у првој сезони освојио друго место у лигашком делу такмичења. Наставак је донео селидбу у Будву, одакле сам одлетео за Аргентину. Сада сам у Русији, у далеком Сургуту продужио сам уговор на још годину дана... У мом случају, све се некако одвијало муњевитом брзином – признаје Крсмановић, који посебно апострофира рад са Драганом Светозаревићем.

Већ трећу годину сте и стандардни репрезентативац, а после викенда у Техерану имате на свом конту 14 званичних мечева. Дебитовали сте 2015. године у Мелбурну?

– Да, испало је да смо морали на путу око света, како бих одиграо прве две утакмице у репрезентацији – шири „заразан” осмех, вечито расположени Крсмановић.

– Увек ћу памтити та два меча и шансу коју ми је указао селектор Грбић. Иначе, о Николи мислим заиста све најбоље и као играчу и као селектору. У свему је перфекциониста, све мора да доведе до краја, свака вежба има свој циљ и смисао. Неки кажу да су му тренинзи напорни, али када је реч о репрезентацији, овде ништа није тешко – закључује Крсмановић.

Репрезентативна година је кренула сјајно. Србија се квалификовала за Светско првенство, а у Светској лиги, после два викенда имате биланс 5-1?

– Нисам био у Загребу, јер сам међу последњима завршио клупске обавезе. Наравно, ови сјајни момци су апсолутном доминацијом, без изгубљеног сета, изборили пласман на Светско првенство. Што се тиче Светске лиге, сада је све добро, мада смо после викенда у Новом Саду били забринути. Пораз од Белгије, добро нас је уздрмао и аларм је био упаљен на време. На срећу сјајно смо реаговали у Ирану, забележили три победе и вратили се на табели тамо где нам је место. Сада имамо све у својим рукама, близу смо пласмана на финални турнир и с обзиром на тренутну форму и атмосферу у екипи, мислим да ћемо све завршити овде у Кордоби.

Какве импресије носите из Техерана?

– Сјајне, нарочито после меча против Ирана. Играти пред више од 10 хиљада гледалаца и на крају победити на онај начин је импресивно. Ми смо све некако зачинили са 3:0 против Белгије. Реванш је био, што се каже, пуном мером – истиче Крсмановић.

У овом тренутку сте, рекло би се прва измена за Срећка Лисинца и Марка Подрашчанина?

– Част ми је, заиста! Мислим да су њих двојица данас најбољи пар средњака на свету. Можда ће само Бразилци моћи да нам парирају на тој позицији. Срећан сам док побеђујемо, а даћу све од себе, кад ми селектор Грбић укаже шансу. Можда већ овде у Кордоби – каже на крају 206 сантиметара високи Крсмановић, који је од саиграча због играња у Аргентини, већ добио надимак „Педро”.